ZVER
Srbijo, majko naša, iz srca naših ispevana.
Srbijo, majko naša, krvlju tvoje dece protkana.
Tvoga tela gladna, zver opet na te kidiše
I krvi tvoje dece željna je da siše.
Krv našu traži, krv će našu zver i dobiti,
Al nijedan kamičak tebe neće zdrobiti.
Naši dedovi na turske sablje krv dadoše.
Naši očevi od švapskih kuršuma padoše.
Naša braća u drugu veru se odmetoše.
Neki pak sebe drugim narodom prozvaše.
Mi koji ovde ostasmo, naša mila mati,
Znaj da ni travku tebe nećemo dati.
Nek zagrize zver I čeljust će joj biti slomljena
Jer krv je naša od granita i čelika
Iz tvojih bujnih nedara sastavljena..
Tako velika zver nas može progutati.
Al znaj mila mati ,da ni tada i nikada,
Srpstvo u nama neće zaćutati.
I otrovi zveri nam ništa neće moći.
Nek zna zver da ćemo svojim mačem
Lakše do njenog srca doći.
Zaurlaće zver, počeće sama sebe klati.
Znaj Srbijo, da te i mrtvi nećemo dati.
B E O G R A D
08. 02. 1999. g.