ВЕНАЦ СРЕЋЕ
Љубав никад признат нећу
нит’ пориве душе своје,
на мегдан ћу ако треба
да сачувам срце твоје.
Од трептаја, до уздаха
километри пута стоје,
досегнути те висине
за’те може срце моје.
Лице среће неки виде
а неком се и не јавља,
бисером се бисер кити
а камен на камен ставља.
Ко у причи кадар буде
да исплете венац среће,
ако не зна да га чува
у то коло нек’ не креће.
Настави са читањем ” ВЕНАЦ СРЕЋЕ – Драган Радосављевић”