Добродошли!
ПРОЛАЗНОСТ ЈЕ ТАКО ЧУДНА
Сјев прошлости некад се догоди,
кад на младост јутро тек подсјети,
радост свјетла, из ока провири,
кад се старост за љепоту свети.
Осједио старац у времену новом,
усамљеник преварен трајањем,
у њему се живот окорио,
посао му, бави се кајањем.
Ко бонаца вале, жал вријеме умири,
цијели живот носио је крут,
отишо је с болом,вратио се није,
кажу био путник, изгубио пут .
Настави са читањем “ПРОЛАЗНОСТ ЈЕ ТАКО ЧУДНА – Андреја Ђ. Врањеш”
OMAŽ
(uz izvode iz stihova Đorđa Balaševića)
U ime svih nas što pesme pišemo,
Što kao i ti slobodarski dišemo,
Što sedlamo mrak u senkama bresta,
Što imamo čak i po nekog pevca…
Znaš da mi pesnici i nismo neke delije
I naši životi pišu ljute drame…
I nas je neka Olivera volela…
Ali kažem ti sad otvoreno…
Nismo ti ni do kolena!
Na prozore nam naleću leptiri glupi
I nose nas vetrovi kao maslačke,
Zaletimo se ponekad na vetrenjače,
Dok snivamo neko nam šapće…
A mi kao i ti, pevamo svoj bluz
Jer sami smo birali taj put
Da plovimo mutnim vodama sna,
Ali kažem ti sad otvoreno…
Nismo ti ni do kolena!
Lome nas vali, nose nas struje
I sami smo ko ona staklena stvar,
Svi bi želeli da živimo po svom
Za nas je i osmeh događaj.
Pišemo romane, pesme, novele
Dok nam u polju lome bagrenje.
Mi smo novi klinci iz medenih vremena,
Ali kažem ti sad otvoreno…
Nismo ti ni do kolena!
I ne znam šta bi tu moglo da se doda,
Neki bi to prosto tugom nazvali,
Al reči idu same,
O život piše ljute drame
Neko od gore vidi sve i povlači konce,
I pipnu se negde naši mali svemiri…
Izmišljamo stih, ko stih svih stihova…
Al kažem ti sad otvoreno…
Nismo ti ni do kolena!
Pero od onoga što sonete znade
Da napiše bolje od svakog poete
Među prste tvoje kad u noći padne
I nemir kad srce u rukama stegne,
Ti napišeš reči duboke ko more
Brodolomne sudbe u njih utiskuješ
Igraš se sa njima, da ne bude gore
Miluješ ih,… dušu u njih ugrađuješ…
K’o da Šekspir siđe sa nebesa plavih
Pa ti tintom svojom obasipa skute
Rimuje ti pod tabanom trnovite pute
Al’ i on je zavidan što se tebi javi
Takav dar sa neba da snevaš do smrti
I što časno umeš s reč’ma poginuti!