Две старе песме

Бјеше новембар

Бјеше новембар.
Јесен се спустила међу људе
додирујући их као сликар кистом
своје раширено платно.

Бјеше новембар, кише су свратиле
на прозоре чекања
као зов слутње, немира.
Имала је лице што прича и када ћути,
поглед што до дна душе одшета
имала је стрепњу неизречену на уснама
постојан изглед тешког чекања.

Настави са читањем “Две старе песме”

САН О… – Љубодраг Обрадовић

САН O…

Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.

Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.

Настави са читањем “САН О… – Љубодраг Обрадовић”

АФОРИЗМИ – Саша Милетић


Саша Милетић, Крушевац

АФОРИЗМИ

• Да је Косово наше доказаће будуће епске песме.
• Брже не можемо у Европу. Стар смо ми народ.
• Седење на две столице највише жуља.
• Имамо слободу говора. Али, боље је да ћутимо.
• Истребљени народ је најпитомији.
• То ђубре мора да одлежи.
• Наши роботи су направљени од крви и меса.
• За њега нема зиме, све док његови пале и жаре.
• Неком секира падне у мед, неком на трећи пршљен.
Настави са читањем “АФОРИЗМИ – Саша Милетић”

Три промоције књига ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА и ДИВЉАКУША

Драги Пријатељи, Ево ме поново у Загребу и још сумирам утиске са три промоције које сам имала. И могу рећи да сам веома задовољна, срећна и желим да се захвалим многим пријатељима који су ми помогли око промоција, а то су радили из прикрајка, од срца без великог експонирања. Један од њих ми је рекао да је величина човека у томе да се не хвали, ако некада нешто некоме помогне. Били су ми ветар у леђа и знам да ће то увек бити, без икаквих задњих намера. Хвала им од срца, дошла сам до пута којим даље корачам сама. Знам да нећу погрешити. Човек кој ми је највише помогао, а никада није јавно рекао да ми је ментор својим саветима, Мирко Стојадиновић, рекао ми је: “теби ментори не требају, довољно си квалитетна да и даље гураш сама. Ако поклекнеш, имаш праве пријатеље који ће те подићи. “Хвала драги пријатељи на помоћи, ускоро излази нешто ново од мене, а шта ће то бити нека до штампања остане тајна…

ПоезијаСРБ на манифестацији КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015.

После свега остаће записано да су у Милошевом конаку у Будиловини испод самог Козника 09.08.2015. године својом поезијом, Удружење песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу представили: Горан Минић, Далибор Ђокић, Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, Књижевни клуб Багдала Љубиша Бата Ђидић, а Књижевно друштво Раде Драинац из Прокупља: Љубиша Красић, Србијанка Станковић, Милош Стојиљковић и Саша Миловановић. Пажљива публика били су сликари који су на Кознику истог дана насликали своја дела за будућност: Милка Гочманац из Бруса, Жаклина Милићевић из Бруса, Срба Чајић из Бруса, Живадинка Чајић из Бруса, Влада Бекрић из Бруса, Миша Грбић из Блаца, Алексеј Поповић из Бруса, Гоца Поповић из Бруса, Рада Јеличић из Бруса, Љубиша Бата Ђидић из Крушевца, Ратко Тодосијевић Баћо из Крушевца, Мира Ковачевић из Крушевца, Сања Црхоглавац Јовановић из Бруса, Тања Црноглавац из Бруса, Александар Милановић из Бруса и Марија Симић из Крушевца. Још једном се показало и доказало да се поезија и сликарство тако складно преплићу и допуњују…

Остаће записано и да је Козник одувек дах српске историје и традиције, да у кљуну козничких орлова доноси надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу утврђења… Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији. Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…

И остаће записано, да су сликари сликали тог 09.08.2015. године, да су песници истог дана говорили своју поезију, а сви присутни пунили и напунили батерије лепотом и слика и изговорене поезије. Цео догађај организовао је Центар за културу Брус на локацији Козника и ресторана Милошев конак у Будиловини. Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је по 16 пут окупила песнике и сликаре на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015*. Ове године на манифестацији су се својом поезијом у два круга представили Песници из Крушевца, Бруса и Прокупља. Програм у Милошевом Конаку осмислио је и водио Љубиша Бата Ђидић песник из Крушевца, а манифестицију је отворила директорка Центра за културу Брус Смиљана Алексић.


Љубодраг Обрадовић

СЛИКАРСКА

Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи.

Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жуди.

Да сложи дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесе.
Светом да лута и да га спасе,
од будућности зле, без адресе.

Не кунe се доносиоц вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ће он опет у сну срести,
иако му снег већ косом веје.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.

Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме,
црна рупа, ко космос упија.

Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Та истина тек ће да се осети,
кад судбина безизлаз исплете.

© Љубодраг Обрадовић


Смиљана Алексић – директорка Центра за културу Брус


Дружење песника и сликара у Милошевом конаку у Будиловини

Настави са читањем “ПоезијаСРБ на манифестацији КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015.”