КИШНА ВИЗИЈА – Ненад Живковић SkySeeker

КИШНА ВИЗИЈА

Гледао сам како под теретом кише
Успеваш да лебдиш на сребрној трави
Пружала си руке све више и више
Јахала си коња препланула, нага
Небо се над главом безобразно плави
Природа ти сама отвара сва блага
Зовеш ме да будем на олтару први
Кога ћеш да јашеш из женскога хира
Да л’ си стварно жена амазонске крви
Ил’ си залутала из временског вира.

Коса ти је мокра, слепљена уз тело
А капљице кише низ камено лице
Горело ти тело огњем узаврело
Силазиш са коња, бацаш ме на траву
У препоне снажно бијеш немилице
Раздиреш утробу, продиреш у главу
Просипам се болно, ти надмоћно стојиш
Окрећеш ми леђа, ка коњу си пошла
Што те више гледам све мање постојиш
Враћаш се у време из којег си дошла.

© Ненад Живковић SkySeeker

 

 

СЕЛО – ГРАД – Милан Перишић

СЕЛО – ГРАД

Док у граду сви се гуше,
И врло се тешко дише,
У селу се боје суше,
Молећи се за кап кише!

Ауспуси много пуше,
Семафори време троше,
Док у селу мирне душе,
Ја не видим ништа лоше.

Нервозни у граду људи,
Ни здраво ти неће рећи,
У селу те цвркут буди,
Пуцкетање топле пећи.

Док изрека она стара,
Село хвали у град бежи,
А у граду нема пара,
Јер порезник стално режи!

Није лако ни у селу,
Посејати, род убрати,
А у граду плату целу,
За дажбине мораш дати.

Али живот није бајка,
Ни у граду, ни у селу,
Увек фрка, увек хајка,
И у раду и на делу.

Можда негде и постоји,
Бољи живот за све људе,
Кад га добар кројач скроји,
други га не осуде!

Настави са читањем “СЕЛО – ГРАД – Милан Перишић”