КРАДЕТЕ НАМ
Из мртвог тела крадете нам живот,
Са немих усана украли сте нам глас
Из непца зубала ваде нам зубе
Да не гребемо чупају и нокте нам краду.
Из празне душе краду нам срца
Из главе мозак па оста празна
Па докле крадете у пи…..
У питању смо ми!
У материну да се вратите и поново крадете
Огулисте нам кожу и крадете месо!
А самар жуља и жуља….
А ми ко гуља.
Без живота, без вида, без зуба и гласа,
Без ноктију, без мозга и срца!
А душа грца и вапи,
Не крадите наду
Не крадите нам воду да сечемо вене
Па да истечемо и да нас нема.
Крадете нам дан, јаву и сан,
Кости нам крадете да гроба нема
Да белог не оста,
Па докле? Па доста!
Па ништа не оста,
Само гуља ко руља…
И торови,
А вама светло и дворови.
Настави са читањем “КРАДЕТЕ НАМ – Јасмина Димитријевић, Србија”
Дан: 17. новембар 2021.
РАСТАНАК – Душан Комазец
Усахла је река.
Ни птица пој не чује се више.
Само су погледи суморни и свели,
Јер тихо,тихо цвет најлепши вене.
Прекрила је небо копрена од таме.
Погледи тужни лутају видиком.
Осећамо да те нема више,
да с тобом нестају оне луде игре
што их је младост носила са собом.
Немојте ништа говорити сада,
јер ни једне усне прозборити неће
жаром, који само имала је она.
О како је лепа у колевци вечној!
Зар све је истина? Зар те нема више?
Збогом,збогом сада мој прелепи друже.
Из очију тужних небо просу кише.
SAMO MI DAJ ZNAK
Dobri moj Andjele mili,
U ovim tugama nesrećnih naroda
Puno je lomova i nestvarnih tragova,
Nečastivih sila što nama se svete
Za grehove drugih, za lažne reči;
Nama iskrenim, veoma običnim,
Ljudima srca puno što pate.
A ja onda,
Planine rušim golim rukama,
Pokušavam istinu negde da nadjem
Al’ ne uspevam i nemam snage.
Planine velike a puta nema,
Pa svetlo onda me drži tvoje
Zvezde što sija i danju i noću,
Put pokazuje, al’ ne razumem
Kuda dalje da idemo mi,
Tvoji oduvek ponizni svi.
Samo mi daj znak,
Svim zalutalim ja preneću,
Skupa da idemo u izbavljenje,
Radost da vlada na pravdi Boga,
Čovečnost prava, tragova tvoga,
Samo mir da zavlada,
Samo mi prenesi znanje,
Tome te molim ja.
A ja onda,
Kad nemam korak, daj Andjele znak,
Čekam na proplanku planine sveta
Gde retko iskrena ljubav cveta.
A ja onda,
Čekam tvoj savet, put, to znaš, nije lak,
Ovako tužan, sa nadom u sutra,
Čekam tvoj znak.
A ja onda,
A ja…
:::posvećeno: TOŠE PROESKI, naš Beli Anđeo:::
(Bgd, 12.sept.2021.)