
ОДЛАЗАК
Све је вечно шарено, мораш само бити бубамара на ивици нежности.
Не смеш да се уносиш у лице животу,
то је као да претичеш године, суровости препуне,идеш брзином бола, одлазиш изван времена,ћутиш или вичеш, имитираш надпросечност.Запамти лажи су истине када су у смеру нечијег прихватљивог,знам како бег траје у сваком заласку Сунца, иза провалије ноћи.Веруј само ако угледаш себе на путу жеља, када се јавишрадости рађања новог неба.Величанствено је бити сиромах, богат светлом. Како се одласком враћа? Знам далепота није ни у одлажењу, ни у враћању,она је у пролажењу, пролажењу.
Настави са читањем “ОДЛАЗАК – Андреја Ђ. Врањеш”