ВИЛА МОРАВСКА
Другарице моја, вило,
не би ли ти лако било
Када гора сва олиста-
Позајмиш ми своја крила.
Оствари се жеља моја
Што је скривам од икада.
Другарице моја, вило,
Не би ли ти лако било
Када гора сва олиста-
Позајмиш ми твоја крила-
Нећу летет` надалеко.
Желим само да прелетим
да прелетим брда ова
И прегледам родна поља
Што нас белим хлебом хране
Хране чељад, хране мене,
Хране сваког ко год иште
Од среће ми срце иште
Да узвикнем гласно, јасно
Срећан сам што постоје.
