
БАЛАДА О ВОДОПЛАВНОЈ ЗЕМЉИ
По Србији земљи кад се шћаше
Две Мораве под Сталаћом сташе
Две Мораве небеске плавуше
Како сташе ту град засноваше
Како сташе љубав крунисаше
Обгрлише госпођу Јелицу
Обгрлише војводу Пријезду
Венчаше их скоком у Мораву
Када цвату јаблани и лузи
То Јелица точи груди беле
Кад мирише смиље и босиље
Разлива се њена душа селе
Кад се ваља дрвље и камење
Кад хајдуци из потаје газе
То Пријезда по Морави оди
Нит му знају стазе нит богазе
Кад Србију Морава поплави
Сви мисле на времена давна
Не, то њина љубав се разлива
Србија је од тад водоплавна
Настави са читањем “БАЛАДА О ВОДОПЛАВНОЈ ЗЕМЉИ – Љубиша Бата Ђидић”



