Ја сам она коју одавно сте хтели
још од памтивека, али нисте смели,
јер душа је моја с крстом овенчана
и с тајном причешћа.
Зашто ви охоли што прах доносите да обневидимо,
што бришете стазу страшног битисања
којом ми смо прошли, прилазите крадом?
Добродошли у дом Свете Крсне славе
у коме се моли, целива и снива!
Јер свако ко пређе преко мога прага,
хлеб насушни проба са небеских њива
назива се братом, али упамтите :
Под мојим сте кровом!
О Исусе Христе Боже свемогући!
Пред иконом ви се прекрстили нисте,
већ бахато, као суци и џелати
у име неправде, под окриљем ноћи
отимате оно што дични праоци
у аманет нама давно оставише.
Зар вам није доста зулума и моћи,
кривде и неправде којом извористе
у очима кише?
Зар ваша душа на божур не мирише?
Не гледајте моје иконе и фреске
да не обневидите од њиховог сјаја!
Окрените се!
Видећете стазе бескрајне, небеске.
Пођите полако!
Трагови су ваши путеви безнађа,
а ми ћемо опет да би бољи никли
поћи стазом бола, трња и голготе,
па нека нас нема, или нек’ нас има!
На распеће ми смо одавно се свикли,
кад смо мору дали најлепше животе.