Ranjenik

Oko srca ‘zderan loj

Tu gde curi krv i gnoj

I sliva se uma znoj,

Ranjen bi’ kad beše boj.

 

Ni igle ni epruvete,

Ni lekari ni tablete

Ne mogu iscelit’ rane

Nit’ pomažu, niti brane.

 

Trauma, uboj, oteklina,

Podliv, rana, opeklina

Nije ovo bolnost tela,

Nego boli duša cela.

 

Duh rasparan, misli bole,

Tihe reči rane sole,

Zgrčen mišić srca trne

Duša hoće da posrne.

 

Kakva li je čudna nit,

Što nas goni živet’, bit’

I što telo spaja s umom,

Duh i mišić čudnom strunom

 

Krv i loj i gnoj i znoj

Iskra duše i dah moj

Sve zajedno čini spoj,

Gde se zbiva žestok boj.

 

Rana bića otvorena,

Pluća duha zatvorena,

Dal’ je sveta il’ nesveta

Cela duša je raspeta.

 

Ranjenik sam kroz dubine

I povređen do suštine,

Isceli mi duh i dušu

Oslobodi tesnu gušu

 

Hajde, hajde, dopri do me’

Gde se duh i kosti lome,

I dotakni dušu prstom

Duše Božji svojim krstom.

Visits: 89
Today: 1
Total: 1627287

Ala je slep ovaj svet

Ala je slep
Ovaj svet,
Onde pásti,
Ovde mret,
Mladu njivu,
Potr’o grád,
Prži Sunce,
Leša smrad.
Tâman Dunav,
Mulja pun,
Suva trava,
Zgažen žbun,
Suvom zemljom,
Ljulja plug,
Ja ga slušam
I mrtav drug.

Visits: 71
Today: 2
Total: 1627287

Čardak

Nit’ sam tamo, niti ’vamo
Niti igde, niti nigde
Ni na zemlji, ni na nebu
Nit’ kolevci, nit’ pogrebu
 
Ja sam čardak koji nije
Ni na nebu ni na zemlji
Nit’ robujem, nit’ pripadam
Nit’ drugima, niti sebi
 
Te polazim, te dolazim
Vazdan spreman da odlazim
Niti vodim, nit’ sam vodjen
Skoro mrtav, jedva rođen
 
Ko će mene svojim zvati,
Ko mi može išta dati
Ko misao da mi shvati
I srž srca mi dohvati
 
Ja sam čardak koji nije
Ni na nebu ni na zemlji
Nit’ robujem, nit’ pripadam
Nit’ drugima niti sebi.

Настави са читањем “Čardak”

Visits: 222
Today: 0
Total: 1627287

Vetrić piri, reka se žubori

Lakim dahom povetarac diše,
Po drveću zelen’ grane njiše,
I drveće s povetarcem pleše,
Od iskona divan taj ples beše.

Kroz dušu mi dah života piri,
Život sušti kroz nedra mi širi
Razigr’o mi vetrić srca žicu,
Te ozari radost mi na licu.

Leluja mi srce nit potanku,
Mojoj tuzi peva uspavanku,
Oslobađa od okova grudi,
Večne zore sjaj u meni rudi.

I razbudi osmeh mi u srcu,
Te raširi smešak mi na licu,
Što iznedri misao u duhu,
Živ sam, rođen u novome ruhu.

Sad u srcu reka se žubori,
Pljeskom vode novi život tvori,
Iz dubine istočnika lije,
Ko god hoće može da je pije.

Настави са читањем “Vetrić piri, reka se žubori”

Visits: 141
Today: 0
Total: 1627287