J У Н 2021.
Жељко Поштић
ОЧЕВ ОДГОВОР
Мили сине мој,
Узданице моја, надо
Мој велики мучениче
Велико ти хвала на извешћу
да си нам здраво и живо
Свој родитељски крст изнећу до краја,
као што ти носиш крст овог проклетог века
Мајци не могу, не смем, ни у очи да погледам
све мислим да ме погледом оптужује што нисам уз тебе
Ми од вајкада тако: плуг, рат, смрт
Еј, судбино!
Деца су ми проходала између ровова и гробова
А потом свадбе, весеља, синови
Држимо се за земљу чвршће од пиревине
Лелек је прво што памтим,
лелек жена, мајки и сестара
И испод земље ове одјекују вапаји
Кад су звона лупала
И црне мараме ко црне заставе
и мирис тамјана
Велим ја тако, ко за себе,
На земљи свако почиње,
под земљом век завршава
Бори се синко часно да имаш,
да би и другоме могао помоћи
Ако си поштен, велики си као Бог
Ако си непоштен сићушан си као црв
Стога никако не смеш да клонеш
Уздај се у Бога,
Бодри се надом, па да нам се вратиш
и да ти нејач одраста у родитељском крилу
Да из њега излете к`о из гнезда
у бољи живот од овог
Како би српство стресло ланце окова
Осветниче Косовских јунака
За свету Славу у Бој!
Боже здравља да се сретнемо
и пуним срцем погледамо
очи у очи у нашој мајци Србији
Поштовани господине Јовићу,
најпре да Вам се захвалим на избору једне од мојих песама за песму месеца. Желим да нагласим да серијал песама са тематиком “писма” настаје инспирисана књигом “Мирис тамјана”, аутора господина Талијан Жарка.
Ипак Вас молим и за малу корекцију, наиме моје презиме је ПОШТИЋ, а не ПОЛИЋ како сте навели.
Срдачни поздрави и неизмерну захвалност
професор
Жељко Поштић
Zadovoljstvo je citati Vase pisanje. Do bro Vam zdravlje i jos mnogo godina zivota i stihova. Srdacan pozdrav .