КОРАЛНИ СПРУД
Путује лађа Кипарска,
пуни се банка Ларначка.
Под палубом седим, веслам и ја,
за труд ми награда ударац- два.
Ту поред мене весла пук,
музика души робова мук.
Ритам нам задаје бубњар, глув и слеп
док на глас пева – „Живот је леп“.
На палуби бесни пијани пир,
цео мој живот је нечији хир?
Оргија бал од јела и пића,
а танго цвили кроз гајда мех,
пуцњи,
кикот
и јарећи смех.
Окно се отвара у прави час,
Боже, има те!
Неко се, ето, сетио нас?
По главама пљушти помија киша,
угњило воће и избљувак слаткиша.
Ниоткуд, пацов стрчи низ нос
на очи отме ми оглодану кост.
Од страха блед завлада мук.
Из мрака грми Божији суд,
над нама капетан пијан и луд:
„Јао, што мрзим робова плач“-
цери се док бауља и милује мач –
„Добро сте веслали, за милост знам.
Море да суди ил да судим сам?
Нек буде онда корални спруд,
усуд је то, да све што плови угледа дно“.
Чамци односе злат-товар плен,
док глас грми – „Брже ! Осека ће и брод је њен!“
Чупамо зглобове уз неми крик,
за окове немамо никакав трик.
Тули здушно робова пук,
док меље га корални гребен и воде хук.
И док у мени тоне свет у себи певам –
„Живот је леп“.
Осмех ми држи капетана суд –
„Свакога чека корални спруд“.
© Слободан Ценц, Крушевац
Прво место на Песничком маратону КЦК&ПоезијаСРБ 11.10.2017 године у Клубу КЦК.