ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ – Здравка Бабић

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ

Цркви Љевишки,
„Зеница ока мог гнездо је лепоте твоје“

 

Усних те ноћас,
уочи Ђурђевдана,

указа ми се свјетлост,
најљепша, Прeсвета!


Богородице Љевишка…
Васељенски сабор, Светице.
А, страшни Cуде.
Часовник стао, вјекови се укрстили.

Душа Ти се на Небо ваздигла.
У бодљикавој жици, љепотице, тужиш,
у болу земаљског јаука.
Погурена од кише ледене.

Долазим ти сестро, обалом немира,
са иконом Светог Лазара у њедрима.
Кандило запалила, јелек пригрнула.
Мајка ми га срмом метохијском везла.

Ето ме, Љевишко, наду одјенула,
гробове да чувамо, Теби да се молимо.
Теби за љубав, Метохијо мученице,
Српска, видоводна, жуборна!

Аутор: © Здравка Бабић

Настави са читањем “ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ – Здравка Бабић”

Visits: 747
Today: 8
Total: 641200