– zašto želiš letjeti nad davno
usnulim neponovljivostima
zaspale su zauvijek one ruke
koje si proljećem podmlađivala
i pjesme su dovršene
još se nijemo smiješe
s potonulim zvijezdama
Месец: новембар 2020.
KO TO KRST SKIDA-Miroslav Krnjeta
Bilo je kolere i kuge
jecanja i tuge,
bilo je gladi i ratova
spaljenih polja i grobova.
Suše i poplave su harale
majke za sinovima plakale,
padali za slobodu kao lišće jesenje
krvlju i suzama plaćali oranje.
Ali smo jeli žito i slavski kolač
palili sveće i slavili sveca
krst časni i nebeskog oca
u stradanju pod sabljom i kad sevnu korbač.
Sve golgote preživelo je pravoslavlje
carevi su klečali pred krstom
ljubili rod i Svetosavlje
išli za Gospodom Isusom Hristom.
Slavio se zvuk crkvenih zvona
svima otvorena crkvena vrata
u svakom domu tamjan i ikona
u nevolji je pomagao brat brata.
Došli sada pohlepni ljudi
od vlasti i moći ludi
bog im je novac zavist ih vodi
važno im samo na prestolu da sedi.
Baš ih briga za narodnu sudbinu
udarila moć u glavu pa bi i krst da skinu,
zabranili Uskrs i molitve
jadan je narod uz takve glave.
Širom sveta pomahnitale vođe
želja da krst sruše nikako da prođe,
niste ni prvi ni poslednji koji krst gaze
na kraju vladari dolazite i vi do kraja staze.
A bahatost i novac neće vam pomoći
novac ne leči a vlast kosti ne okrepljuje
jer Gospod daje,Gospod uzima,u njega su moći,
samo Nebeski car leči i isceljuje.
Bacate bolesti otvarate vatre rata
zaboravljate krv Gospoda Isusa Hrista
koji je otkupio grehe na mukama krsta,
Zto vas molim ne zatvarajte crkvama vrata.
ГОДИНЕ РАТНЕ – Душан Комазец
Миришу године ратне
на сузе чемер и грех
Улице утихле блатне ,
понегде само смех
што људски није.
Љути северац бије,
долину прекрива снег.
У даљини се скрива
од хумки велики брег
и туга свуда.
А где кренути, куда.
За сваким остаје траг.
Времена ова худа
са лица скидају благ
осмех што зари.
Где су путеви стари
што ка вечности воде?
Ћуте и тротоари,
само се мисли своде
на дане среће.
Прохуја зима, слеће
на лице пролећа дах.
Узалуд, време неће
однети чемера прах
што душом хара!
БАЧИЈЕ – Драган Ћирковић
БАЧИЈЕ
Посвећено деди Милосаву
Једном се тако реших да кренем
код свога деде старог пастира.
Зажелех одједном врућу проју,
уз мало доброг овчијег сира
Спаковах храну у малу торбицу,
обукох дебели зимски капут.
На главу ставих велики шешир
и кренух уз стрм и смрзнут пут
Дуго сам тако стазом ишао,
дивио се гранама пуним иња.
Најзад стигох на врх брда,
преда мном пуче долина дивна.
Почех да силазим доле низ брдо,
кроз густу шуму. снежни лом…
На пољаници поред потока,
угледах дедин мио дом.
Као да ме је видео кроз прозор свој,
мој деда стари изађе тада.
Одкуд ти, рече он весело,
кад ова гадна зима влада.
Био је то весео сусрет,
деда је био радостан и чио.
Стално се некако чудно смешкао
и стару жуту ракију пио.
Било је овчијег сира и вруће проје,
пршута старог годину дана,
кајмака масног, врућег млека
и велика вешалица, сува и слана.
ЧОВЕК И ВАТРА … – Андреја Ђ. Врањеш
ЧОВЕК И ВАТРА
Прво велико откриће, почетак човекове надмоћи, одјек у времену, величина разликовања, успостављена дистанца, сусрет са слободом, искорак разума, пораз таме, све је ово у човековом трајању ватра.
Она је фасцинација и сензација у исто време,али на жалост и поразна метафора убистава свести и савести. Злоупотребљавана она је често у виду модерног садизма човекова зла креација. А да ли и је прича са којом је све почело и све ће да се заврши, одговор је , све шта се и како год догоди неће зависити од ње, никако него од човековог егоизма или племенитог поимања доброте и љубави. Улогу ватре одређиваће господин ЧОВЕК. Човек и ватра, две су судбине које се преплићу у времену да досегну можда један исти крај.
НЕ ЗНАМ
Када отворим врата од прошлости,
угледам себе на половини пута,
другу половину су ми отели,
тако да не знам,
докле сам требао стићи?
Када отворим врата од прошлости,
угледам себе на половини пута,
другу половину су ми отели,
тако да не знам,
докле сам требао стићи?
ВАСКРСЕЊЕ – Душан Комазец
Умро је „човек” на врх Голготе,
сред мора бурног усамљен брод,
што к’ себи мами кајне животе.
Живот свој даде за људски род!
Све грехе наше и ружне дане
окаја смерно, „у тили час”
Син Божји, који пречасне ране
понуди Оцу за људски спас.
Два тужна дана без Богочовека,
безнађу нико не види крај.
Трећи дан душа пронађе лека:
Христос Васкрсе , у тами сјај!