ЧОВЕК И ВАТРА
Прво велико откриће, почетак човекове надмоћи, одјек у времену, величина разликовања, успостављена дистанца, сусрет са слободом, искорак разума, пораз таме, све је ово у човековом трајању ватра.
Она је фасцинација и сензација у исто време,али на жалост и поразна метафора убистава свести и савести. Злоупотребљавана она је често у виду модерног садизма човекова зла креација. А да ли и је прича са којом је све почело и све ће да се заврши, одговор је , све шта се и како год догоди неће зависити од ње, никако него од човековог егоизма или племенитог поимања доброте и љубави. Улогу ватре одређиваће господин ЧОВЕК. Човек и ватра, две су судбине које се преплићу у времену да досегну можда један исти крај.
НЕ ЗНАМ
Када отворим врата од прошлости,
угледам себе на половини пута,
другу половину су ми отели,
тако да не знам,
докле сам требао стићи?
Када отворим врата од прошлости,
угледам себе на половини пута,
другу половину су ми отели,
тако да не знам,
докле сам требао стићи?