ЗВОЊАВА ЗВОНА – Најава нове књиге Богдана Јевтића

Поштовани посетиоци, драги песници,

У прилици сам да Вам најавим књигу поезије ЈУТАРЊА ЗВОНА, другу књигу Богдана Јевтића – члана Удружења песника Србије ПоезијаСРБ из Крушевца. Књига ће изаћи почетком нове 2021. године у издању Удружења песника Србије ПоезијаСРБ из Крушевца. Најавићу је Богдановом песмом ЈУТАРЊА ЗВОНА, радном верзијом корица књиге (слику је урадила Слађана Бундало) и мојом рецензијом. /Љубодраг Обрадовић – уредник сајта/


ЈУТАРЊА ЗВОНА

Дубоку тишину буде
јутарња звона,
спокојна је
душа моја.
У глави се
мисли роје,
слова множе
на папиру,
не прекидам
мисаону идилу.
Од превише слова
формира се
реч нова,
нераскидивом нити
рађају се
нове  речи
стихом  ће се
све рећи.
Неслућена
мисаона супстанца
ведрину
и оптимизам ствара,
све јаче
одзвањају звона,
стих има своју снагу,
оштрину
и романтику благу.
Инспирација
стихове пише,
ствара се лепша димензија
да се искажу осећања,
рима их чува од заборава.

© Богдан Јевтић

ЈУТАРЊА ЗВОНА стиховима лече – Љубодраг Обрадовић

Да ли поезија у себи доноси клицу одговора на сва питања која муче човечанство!

Ако схватимо истину у догађајима који нас окружују, на путу смо да извучемо поуке за све што нас у животу чека.

А истине су свуда око нас, јер су и догађања око нас. Питање је само да ли поезија у себи носи клицу одговора, који лебде у ваздуху живота који нас окружује?

А прави одговори су увек једноставни и дођу обично на крају књиге, кад и треба:

Живот је један,
нема репризе,
само чиста љубав
људску свест
на виши ниво уздиже.

/Достојанство – страна 60./

Одувек смо знали, да ли свесно, да ли подсвесно, да љубав доноси опстанак свету, нарочито у ова зла времена…

Богдан нам је то саопштио крајње једноставним речима, да би сви схватили суштину опстанка. Јер, можда није љубав довољна да свет опстане, они зли имају своје планове и треба их надјачати. Свет ипак није саздан на једноставан начин, много је ту суптилности уткано, треба ипак сва та ткања судбине схватити и прихватити. А песник све то може. Може он и више… Може додати нека само своја ткања, неке само своје вијуге, које тас на кантару који нам мери судбину, натерају да скочи.

Од превише слова
формира се
реч нова,
нераскидивом нити
рађају се
нове речи
стихом ће се
све рећи.

/Јутарња звона – страна 5./

Настави са читањем “ЗВОЊАВА ЗВОНА – Најава нове књиге Богдана Јевтића”

ТРАГ ВЕЧНОСТИ – Душан Комазец

На обали немих, недогледних лажи
остао је само мирис нежних речи.
Витих, у узлету и ко да затражи
у трену заноса да ток им се спречи.

Сада хуји тамо, наших стопа жалом
траг вечности који понекад зацвили
ношен ветровима и бескрајним валом
кроз песак времена у којем смо били.

Јутрењем приносим вапај као жртву
дохујалом дану да мине бескрајне,
заруђене чежње што бокоре мртву
стазу, прекривену велом наше тајне.

Мамим успомене, прошлост нема чами.
Покушо’ сам кистом, не учиних ништа.
Све се пресликало, ал’ се не урами
нестали мозаик тог тужног попришта.

Настави са читањем “ТРАГ ВЕЧНОСТИ – Душан Комазец”