МРАК РАЗГОЊЕНИХ – Душан Комазец

Док свећа нечујно догорева
суморне зиме одјеци јече.
Космет у пламу, са неба сева.
Пристигло неко злослутно вече.

Духови злобе у поднебесју
забезекнути чудесним сјајем,
ал’ ипак огњем, а не са речју
суде, не дају да овде трајем

Газиместанци, сад људске сене
одлазе тужни, са собом носе
икону, колевку, успомене.
Последње капи с’ божура росе.

Прашњав опанак са родне груде
што нуди стази незване госте
Би само неми неставак худе
вековечности, па душе просте

ходочаствују до рајних врата.
Вапе и моле да им се суди
због  Крсне славе, срца од злата,
због ране која безмерно руди.

Најтишом зором, по светлу белом
мрак разгоњених у дану блудном
извори вечност над тужним велом
на путу чудном ил’ узалудном.

Настави са читањем “МРАК РАЗГОЊЕНИХ – Душан Комазец”

17 ПУТА ПРОЧИТАНО

МЕТАМОРФОЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш



МЕТАМОРФОЗЕ

Kад човек заплаче без суза запитан, зашто неки пролазе кроз цео живот тужни, кад схвати да није јачи од времена, да са другима мора делити светлост, воду, земљу, као заједничку наду. када слободу не буде сматрао само и искључиво властитом потребом, када се научи дивити сваком бићу, оном што гмиже, хода, плива или лети у чудној колони борбе, када га гане величина и најмање жртве, када научи да се каје али и пожели да опрашта, кад прихвати свој живот као један од многих бивших и будућих, када се поклони суштини, маленој птици, цвету, облаку или киши, тада ће први пут бити на својој страни.

Хоће ли он то и моћи?

Настави са читањем “МЕТАМОРФОЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

16 ПУТА ПРОЧИТАНО