НЕПРИМЕТНО – Даница Рајковић


НЕПРИМЕТНО

Неприметно, на тренутак се изгубим у даљини
и неприметно се вратим теби.
Tи си моје све и љубав коју носим у себи,
постављам питања, одговора нема…

Горим у пламену ватре, дрхтим,
олуја се спрема, као што сунце обасја сенку.
Када се будим из проспаваног сна,
ти си све моје, то срце осећа и зна.

Поред тебе заборављам даљину, самоћу и таму.
Неприметно корачам теби,
да слушам твоје ћутање и добијем одговор прави.
Неприметно желим да сам крај тебе и не будемо сами.

© Даница Рајковић

 

17 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЧУДАН ЛУТАК … – Александра Жуњанин


Чудан лутак

Имам једног чудног лутка
знај дрвена то је справа,
без ципела, без капута
никад уста не отвара.

Али ипак прича приче,
видиш да је чудан он,
те су приче врло смешне
има слика, нема тон.

И језике непознате
уно, дуе, нине анд тен,
сви се чуде како може
кад је лутак стално нем.

Питате се како лутак
живи живот препун среће,
како прича, како ради?
Па машта га то покреће.

Настави са читањем “ЧУДАН ЛУТАК … – Александра Жуњанин”

45 ПУТА ПРОЧИТАНО

KO SI TI-Miroslav Krnjeta

Prijatelju gledaj svoja posla
znam ko sam i ko nisam,
piši o svom dvorištu jel trava
vene ili je porasla.

Pazi ti mi pričaš o umiranju
soliš o ljubavi i životu
piši ti na svome panju
baci na papir svoju notu.

Ne pametuj previše brate
jer niko nije od iste sorte,
ali nemaš ništa druže
pa prosipaš drugima ruže.

Ti ćeš da mi kažeš moj put
ej čoveče sakrio si se pod skut
pa nisam ti ja slinavi puž
meriš mi život popreko i uzduž.

Dok te mama ljulja u krilu
u bioskopu planeta zemlja film se vrti,
ali nemoj savetniče da bacaš u oči maglu
gubiš se kad su otvoreni koncerti.

Kakav lik govoriš šta ću
crtaš mi moje uspomene i bitke
a u društvu si gugutki što šapuću
i dele o životu drugima letke.

Dobro rođeni vidim sve znaš
pa otvori čep,piši o bolu,sreći,šta voliš,
a ne zvoni meni o tami,svetlu,savesti,
pitanje je čoveče ko si bre ti.

25 ПУТА ПРОЧИТАНО