КИШНО СВИТАЊЕ- Душан Комазец

Без циља лутам, свуд’ око мене
кишно свитање јесени касне.
Пролазе људи, безличне сене,
одједном, најлепше очи јасне.

Урањам тихим погледом блуда
у очи плаве сафирног сјаја.
Премда је суморна јесен свуда
Мене прекрили пролеће маја.

Заволих кишне јесење ноћи,
јутарња звона што нежно звоне
и буде месец да својом моћи
угаси небеске лампионе.
Настави са читањем “КИШНО СВИТАЊЕ- Душан Комазец”

28 ПУТА ПРОЧИТАНО