Предлог за НИН-ову Награду за 2020.

Поштовани посетиоци, драги песници,

Чини ми част да Вас обавестим да је књига КАФАНСКИ ДРУГОВИ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, коју је написао наш члан Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца ушла у конкуренцију за престижну НИН-ову награду.


Боривоје Бора Видојковић

БИОГРАФИЈА – Боривоје Бора Видојковић рођен је при крају месеца децембра 1949. године у Плочнику, општина Ћићевац, од оца Љубомира и мајке Драгиње рођене Карастојковић.Тешко и неизвесно време Информбироа, немаштине и оскудице надокнађује топлином скромног, поштеног и вредног породичног дома. Основну школу завршава у Плочнику и Ћићевцу као ђак пешак. Први стихови ничу у гимназијским данима, а поред поезије, прозе и фудбала велика љубав му постаје и кафана.

Запошљава се у тадашњој „Југобанци“ у Крушевцу, експозитуре у Ћићевцу, где
пролази пут од приправника до шефа експозитуре у Варварину. Враћа се поново у Ћићевац, где завршава свој радни век у Комерцијалној банци. Сада своје пензионерске дане проводи поред супруге, двоје деце, прелепе унуке Јане и дивног унука Луке. Био је активан комуниста, где је једно време обављао и дужност секретара Општинског комитета. Члан је СПС-а од његовог оснивања где је обављао низ дужности, а тренутно је на месту председника општинског одбора у Ћићевцу. Учесник је многобројних поетских манифестација и заступљен је у више збирки песама и зборника од којих су најпознатији часопис за поезију „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, “Месопотамија“, Удружење књижевника ирачко-српског пријатељства, где је и преведен на ирачки језик. Добитник је и више књижевних признања и награда.


Покретач је и оснивач манифестације „ Душа Троморавља“ која се сваке године одржава у склопу јулских празника, на месту где се састају Јужна и Западна Морава у Сталаћу и чине нашу највећу домаћу реку, Велику Мораву. Сваке године се бирају песникиња и песник Троморавља и додељују признања као што је „Кондир Јелице“ и  „Топуз војводе Пријезде“.Такође је и један од оснивача традиционалне манифестације „Селу у походе“ заједно са огранком књижевног клуба “Душан Матић“ у Ћићевцу. Његов роман „Деси, бре, Станимире?“, писан народним језиком свог завичаја је изванредно прихваћен код читалачке публике. Члан је Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца и књижевног клуба „Душан Матић“ из Ћуприје.
У наставку, прочитајте које су све књиге до сада предложене за НИН-ову награду и интегрални текст предлога Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за НИН-ову награду.

Настави са читањем “Предлог за НИН-ову Награду за 2020.”

144 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПУТ- Душан Комазец

Мајка га зове, он само један

дечак у игри ком’ неста жара,

не би да крене сам, неизгледан

стазама којим тишина хара.

 

Уплашен ћути, душа му бона

плови по мору немилих слутњи.

Не зна да л’ тамо чека га она

или хорови бескрајних ћутњи.

 

Чежња скривена што неми чиста

у оку видно престалог сјаја

опет би  хтела да заблиста,

ал’ је прекрили вео очаја.

 

Мајка га зове, он само један

убоги старац ком’ време суди.

Пут пред њим бедан и неизгледан.

У оку вечност, тишина руди.

 

 

 

 

 

22 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЛОЗА – Љубодраг Обрадовић – прича о мени и мојој породици у сликама

Доста давно покренуо сам идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА. Треботин је село од 155 кућа на дванаестом километру пута од Крушевца ка Александровцу и налази се у општини Крушевац. Још тада био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам и посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина, па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: ljuba@poezijascg.com како би се договорили о свим модалитетима сарадње.

ЛОЗА

Шта може човек, шта можеш ти?
Хоћеш ли пронаћи свету тајну,
или илузије олако потрошити?
Постоје дражи, у сваком питању,
а трагајући за истином,
остарео си већ у том скитању.

Зашто се све у животу,
на крају у бесмисао преточи;
и осећаји и љубав и срећа?
За имагинарну неку лепоту,
искуство ти жудња у дим расточи,
сад ти смета све што на њу подсећа.

Да, на самом крају,
живот се начисто сроза,
а ноћна мора остане…
Сад док пси на месец лају,
осушена под стрехом лоза,
срцу ти кида гране.

© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ЛОЗА – Љубодраг Обрадовић – прича о мени и мојој породици у сликама”
118 ПУТА ПРОЧИТАНО