Дан: 20. новембар 2020.

Упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић)

У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).

Тим поводом, из наше архиве, преносимо Вам текст из 2007 године, када је тадашњи Владика Нишки Иринеј посетио Треботин. Овај текст је један од доказа да г. Иринеј (Гавриловић) одувек био са нарадом и радио за народ.

Владика Нишки Иринеј је 11.02.2007. године посетио Треботин и разгледао место, које су за изградњу Цркве, предложили грађани овог села. Иницијативу за изградњу црве дао је месни одбор Треботин, а подржали су је грађани насељеног Места Треботин и протонамесник Милан Вељковић. Грађани су за ту намену основали нестраначко, невладино и непрофитно удружење грађања *ТРЕБОТИН*,  са циљем: изградња цркве у Треботину, изградња помоћних просторија и капеле, проширење и уређење гробља у Треботину и решавање свих осталих питањима од интереса за чланове удружења, а у вези са селом Треботин. Владика је пажљиво разгледао предложено место и на крају своје посете дао благослав да  се Црква изгради на месту *Код Крушака* у Доњој мали у Треботину.


Владика Нишки Иринеј

Владика Нишки Иринеј – Ово је место за изградњу цркве

Владика Нишки Иринеј са сарадницима и грађанима разгледа место за цркву

Владика Нишки Иринеј – Детаљи из обиласка терена

Владика Нишки Иринеј – у разговору са грађанима

Настави са читањем “Упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић)”

ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА* – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен


ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА*

Сине, остављам ти љепоту патње
између мора мисли и океана жеља,
мјесташце у међуредовима трава
гдје је моја крв отекла зеленим јазом
да на њему саградиш  малу цркву
у којој ћеш исповиједати уморна крила,
кључ за људска срца:
Срећном и глупаку не даривај вријеме.
не знају они за другу страну  Мјесеца
плима и осека наших живљења.
Несрећнима пружај пријелаз топле ријечи
да лакше пријеким путем долазе
на светковину ситних разумијевања.

Чекао сам те
по парковима градова
кад падају жуте пахуљице,
сваки опали лист
био је ријеч љубави,
њежно упућене
теби у предходноцу.

Чекао сам те
између двају збјегова
двију слобода,
двају болова,
двије љубави…

Чекао сам те
на одморима птица,
касних сњегова
и дугих одлажења
дијелова човјечанства,
што од историје направише
колону безхљебаша.

Чекао сам те
на материном гробу,
којем сам био тугоказ,
споменик својој самоћи
и урлик обнажених даљина.

Чекао сам те
на капијама породилишта
у сваком вриску,
у сваком муку,јауку,
долазак из ћорсокака.

Чекао сам те…

Настави са читањем “ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА* – Ђорђе Врањеш”