ЦРВЕНИ БОЖУРИ – Душан Комазец

Уздигнутог чела и погледа ледна
пристижу поносно на то поље бојно.
Знајућ’ да их чека сила непрегледна
ка вечности крећу тихо, својевољно.

Остају за њима непрегледни пути,
поља пуна класја, још мало па жетва.
Ка Косову хрле ти ратници љути
да их не би стигла Лазарева клетва.

Залепрша песма незнаних јунака
на коњима силним што к’ судбини језде.
Би вечити сукоб светлости и мрака.
На плаветном небу заискриле звезде.

Одзвањају тужно песме Светосавске,
јер Косово прекри непрегледна тама.
Падају јунаци, падају и маске.
Србија поносна, пустошна и сама.

Док језивим миром почива равница
залепрша туга као лист на бури.
Крај палих јунака анђеоског лица
изничу из крви црвени божури.

Уздигнутог чела и погледа ледна
падоше поносно на том пољу бојном,
а њихова душа девојачки чедна
вазнесе се к’ небу, том смрћу достојном.

Настави са читањем “ЦРВЕНИ БОЖУРИ – Душан Комазец”

23 ПУТА ПРОЧИТАНО

KO JE KAO BOG-Miroslav Krnjeta

U rog trubi Arhangel Gavrilo
nebo drhti zemlja se trese,
dolazi svetlost Arhangel Mihailo
sa Gospodnjom vojskom pravdu da donese.

Rog iz oblaka trubi
maršira vojska anđela
sa nebeskih stepenica prati Mihaila,
Jerusalimskim krstom Gospod ih ljubi.

Krst sa nebesa obasjao zemlju
ljubav Gospoda nosi mač hadu podzemlju,
a Gavrilo zove vojske anđela
i silno seva u rog,
zbačena tamo gomilo pepela zla
Arhangel Mihailo pita ko je kao Bog.

25 ПУТА ПРОЧИТАНО