Добродошли!
ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА
Човек се скривао од себе,
као Месец када у тами се краде,
птице изгубиле жељу да се врате југу,
мрак заменио светлост у времену кругу.
Тужније године , ни сан уснио није,
све што је ружно, било је највеће,
када су настрани лепоту познали,
отпале године шездесет и треће.
Lepa je želja
ali da li je to san,
i Prometej je doneo
ljudima vatru
pa završio na steni
gde mu orao kljuca jetru.
Želja ili san
gde je granica
i koji put je ispravan.
E Tantalove muke
želja ti zavela ruke
a na kraju umireš za kap vode
zbog želje da prodaš provode.
San ili želja
gde je izvor veselja
kad sizif dobi kamen
zbog sna ili želje
za sva vremena.
Herkul ispuni herojske
snove,
i bi zakucan u klinove
ostvari želje i ode u
epsku slavu,
na kraju mu ludilo
pojede glavu.
Šta je san a šta želja
prošlost govori šta je vatra
a šta zvezda vodilja,
šta je uzavrele krvi hir
a šta san reka koja vodi u mir.
Skrati želje i muke
produži život,
izgleda da vatra želja
duši pravi jauke,
možda je bolji san
ne goriš i nisi bolan
možda je to granica
između vatrene slave i bistrog
sna,
samo ti znaš koja
je prava stanica.
Све су тужне песме саткане од бола
рањенога срца које си без муке
оставила само, пресекла на пола.
Сад снева лепоту изгубљене луке.
Тајанствена жено зашто блудним ходом
мамиш душе чедне, ко морске сирене
пијане морнаре, да у даљи бродом
занесени песмом ударе у стене?
Богиња си страсти,сласт најбољег вина,
Жрвањ, што у трену ледна срца слама.
Лопов, који кришом кад зариди тмина
плам чаробни краде сјајним звездицама!
Ти си зов даљине и песма заносна
што с’ најлепшим стихом у походе креће
треном, кад због туге суза нема,росна
низ лице чемерно због растанка слеће.
А можда си само остављена жена
исконском лепотом што сакрива лице
и сваки пут минеш ко несташна сена,
јер те мами гнездо твоје луталице?
© Душан Комазец