ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ – Љубиша Бата Ђидић



ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ


У богатом опусу песника Ђорђа Врањеша (193О – 2ОО4) који је поред других књижевних разуђености објавио и десетак збирки песама, нашла се и поема из 1966. године Опорука за мог сина. Као гимназијски професор књижевности по разним местима родне Босне Ђорђе Врањеш је у својој лирици дуговао оној завичајној искри која је истовремено носила све од егзистенцијалних тема у најуниверзалнијим значењима. То ће се посебно видети у овој поеми која носи у својој унутрашњој лектири оне танане вибрације јесењиновско – лоркијевског тона. Обраћање сину, којег тражи у људским беспућима, у нежним сновима, у егзистенционалној стрепњи.

Чекао сам те
по парковима градова
кад падају жуте пахуљице
сваки опали листић
био је ријеч љубави
њежно упућене
теби у предходницу


Поема је заправо историјско обраћање оца према сину кроз унутрашњу катарзу у племену у којем живи, кроз унутрашњу љубав и спољашње страхоте, јер окружење уз сву занесеност љубављу носи тле туђинства:

између
двају збјегова

двију слобода
двају болова
двије љубави …


Тако ће субјект сина поистоветити са трагичном судбином свог национа и његовом историјом. Првотно радосно кликтање животу, оном који је на свет дошао као ембрион, у каснијој исповести, у свету којим ће бити окружен, добиће горак укус разливен у елегичним стиховима поеме.

Песниково завичајно биће додириваће и Kозару као судбоносни топоним и друге асоцијације које су одређивале у његовом песниковом бићу његово историјско биће, уз сву интиму свог унутрашњег универзума у којем је легла ова топла лирска исповест. Чак да није успела да одговори свим законитостима која би морала носити, она се искупила у законитостима срца.

Сежући у догађања која носе далековидост нових истина које ће се догађати у будућим временима, унутрашње песниково врело нас је само потврђивало у оном у чему ћемо бити наредни.

То чуло да се предвиди будућност макар и својом смрћу, побеђује животом као заоставштином за будућност.

Настави са читањем “ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ – Љубиша Бата Ђидић”

68 ПУТА ПРОЧИТАНО

СУВО ДРВО – Душан Комазец

Видиш Дадо оно суве дрво,
тамо смо се пољубили прво
кад смо били  несташни и млади
и патили од љубавне глади.

Ој Мелинда мене бриге мрве,
јер се стално са животом рвем,
али тебе баш и брига није,
Давор мисли, Мелинда се смије.

Одкад сам те Дадо заволела
десна ме је страна заболела,
a и лева почиње да жига
мој Даворе све због твојих брига.

Скини Мела барем пет-шест кила
тад би моме срцу дража била.
Види мене вит сам као јела
ни једна ми не би одолела.

Настави са читањем “СУВО ДРВО – Душан Комазец”

28 ПУТА ПРОЧИТАНО