Добродошли!
ОНА СПАВА
Гледам је: нестварна, лепа… спава
као да јој је сан постао јава
а коса, коса смеђа
разлила се, милује јој леђа.
Она дише дубоко, лагано… усне пући
већ осећам дах и пољубац врући
и на њу све мирише…
а она и даље лагано и мирно дише.
зора која руди.
Она сада дубоко дише. Она сања…
Да ли то сања моја миловања ?
Или она можда жуди
да јој пољубац спустим на вреле груди ?
Она спава, она сања, она жуди…
А чаролију сна однеће зора која руди.
Дуле Пауновић
| ДОМАЋИНСКА Немам ти ја кад Душо То Сат и два Ја сам ти домаћин човек Ако може петнаест минута Из опанака Уз дувар Уз дирек Па да се ради © Спасоје Ж. Миловановић |
РЕПЛИКА Нисам ја, за тебе, душо! Не могу ти ја то, онако с ногу, за пет, десет или петнаест минута…Ја сам за тиху летњу ноћ, звездану постељу, па натенане! А посо, посо није зец, па да побегне! © Драган Тодосијевић |
Поштовани посетиоци, драги песници,
Мимица Стефановић Костић
ВАГА ЖИВОТА
У сваком злу постоји
нека поука, нешто добро,
тада падну све маске.
Покажу се права лица.
Види се душа и снага.
Види се величина и сјај,
види се човек.
Е, то је оно што нама
недостаје, многима и превише.
Изненадиш се, чудиш,
не можеш веровати,
колико те неко може
разочарати, или пак усрећити.
Једино верујеш да Бог
уреди тај склад и једнакост.
Одузме ти на једној страни ваге,
али ти на другој много више подари.
То је ваљда нека судбина
нас обичних грешника.
Сакупиш три прста,
крстом се крстиш,
помолиш и кренеш даље
новом стазом живота.
Нема времена за чекање,
за тугу и кајање.
Живот је кратак, живимо га.
Настави са читањем “МОЈЕМ НЕПРЕБОЛУ, БОЈАНУ – Мимице Стефановић Костић, најава нових књига”