Добродошли!
Reku je prosula, Dlan omotala.. Brdo prekrila… I zaspala… . Kad ptica zapjeva Magle će odahnuti, Neće biti taloga… Taloga – od nicega… .
Reku je prosula,
Dlan omotala..
Brdo prekrila…
I zaspala…
.
Kad ptica zapjeva
Magle će odahnuti,
Neće biti taloga…
Taloga – od nicega…
.
Pesnikinjo Postoji li išta sjajnije i lepše Od Venere na istočnom nebu Kad umire noć da bi rodila dan Postoji Oko njegovo Neizrecivo duboko i sjajno Najistočnija tačka moga neba Koja rađa mene i stihove Oko njegove ljubavi U kom se rađam u više od žene U pesnikinju Ima li veće dubine Od dubine njegovog … Настави са читањем “OTISAK DUŠE NA PAPIRU – Nena Miljanović”
Pesnikinjo
Postoji li išta sjajnije i lepše
Od Venere na istočnom nebu
Kad umire noć da bi rodila dan
Postoji
Oko njegovo
Neizrecivo duboko i sjajno
Najistočnija tačka moga neba
Koja rađa mene i stihove
Oko njegove ljubavi
U kom se rađam u više od žene
U pesnikinju
Ima li veće dubine
Od dubine njegovog oka
Nema
Ronim mu na dah kroz zenicu
Dok ne ostanem bez disanja
Duboko do u njegovu dušu
I nigde joj kraja
Dubljoj od svih mora
I široj od neba
Tražim joj kraj i dno
I školjku njegovog bića da se zabiserim
I nikad da ne izronim
Tražim svoju smrt
Ženo
Postoji li išta strašnije od smrti
Postoji
Život bez njega
Pesnikinjo
Ženo
Postojiš li sad kad mu više nisi ljubav
Postoji li ova pesma
Ne postojim
I ovo nije pesma
Ovo je otisak duše na papiru
Koje piše Ljubav
Po sećanju na mene
Distanca je samo neosnovana bojazan Od suočavanja dva izazivača prošlosti Prazan prostor haosa U prepunom dijapazonu mogućnosti Sviraj Čuću te Bulevarom uličnih svirača Akademaca prkosa Koji još nisu trgovali svojim darom Pa ćute Zlatoprsti Daruju jedino što im je preostalo Pulsira veče periferijom naelektrisane ulice Lepeza zvuka besane trupe džezera Što nemaju sluha za samoobmane … Настави са читањем “Sviraj”
Opet sam tu na istom mestu gde voda miluje stene. Ponovo krv mi ko nekad davno teče brže kroz vene. I sada more šumi k’o nekad galeba glas se čuje a strane lađe kao u priči donose golfske struje. Pogled mi luta po tirkizno plavoj nemirnoj boji mora, sve je k’o nekad vreme je stalo … Настави са читањем “OPET SAM TU – Milovan Petrović”
Opet sam tu na istom mestu
gde voda miluje stene.
Ponovo krv mi ko nekad davno
teče brže kroz vene.
I sada more šumi k’o nekad
galeba glas se čuje
a strane lađe kao u priči
donose golfske struje.
Pogled mi luta po tirkizno plavoj
nemirnoj boji mora,
sve je k’o nekad vreme je stalo
samo na licu mi bora.
Sećam se nekad kako smo bezbrižni
vršili jutrom “smotru”,
brojali brodove što mirno plove
daleko na horizontu.
I sad se lađe šepure morem
zatrube,… probude setu,
moje je društvo negde daleko,
sam lutam po ovom svetu.
(C) Milovan Petrović
Svaki put kad Liza otputuje iz oblačnog zida dnevne sobe izraste ljubičica, zamirišu boje karanfila
Svaki put
kad Liza otputuje
iz oblačnog zida dnevne sobe
izraste ljubičica, zamirišu
boje karanfila
Настави са читањем “SVAKI PUT – Mirko Popović”
Čitaš dlane Iščitavaš zenit Da sačuvaš svijetlu Točku mlaznjaka
Čitaš dlane
Iščitavaš zenit
Da sačuvaš svijetlu
Točku mlaznjaka
Настави са читањем “KLEPSIDRA – Mirko Popović”
Duž promenade tišina svira Tanka glazura od čokolade Kaplje sa kupole svemira Prozračna ešarpa umesto abažura Crvenim senči sobu hotela Plete se mreža gotske čipke Linijom tela Za lake korake bačene štikle Posprema nesklad u kome tesne Misli podižu sidra Ali jedna zauvek tu opstaje kao kap Prsne Esencija morske soli u bočici parfema Voljni … Настави са читањем “CRNA – Mila Jašović”
Duž promenade tišina svira
Tanka glazura od čokolade
Kaplje sa kupole svemira
Prozračna ešarpa umesto abažura
Crvenim senči sobu hotela
Plete se mreža gotske čipke
Linijom tela
Za lake korake bačene štikle
Posprema nesklad u kome tesne
Misli podižu sidra
Ali jedna zauvek tu opstaje kao kap
Prsne
Esencija morske soli u bočici parfema
Voljni taoc na nišanu
Senkama koje u snove vode
Ni vukovi ne odaju počast novom danu
Zašto bi beli čovek zastao pred takvim željama
Kako je samo premalo ovde
Gde svi se mire lako sa onim što dolazi
Povorka maškarade pred Danteovim
Krugovima
I kako vrišti na usni
Reč koju neće da pogazi
Ta živa tišina je počasna straža
Duhovima
Kako i nago i boso putuje crveno sunce
Rekom ka večnosti
Poslednja šansa za žive da dignu revolucije
Nežnosti
Cigani su prvi narod civilizacije
S njima će prah od repatice
Udahnuti s dlanova
Poći korakom skitnice
Prepunih džepova dokolice
Na pojila od snova
Jer tamo će prikovan za njene oči
Zakupiti karte za vožnju noći
Do stratosfere
Da otme Pandori kutiju
Presit i zla i rata
Njen privatni fantom iz opere
I Kolumbu promeniti profesiju
Da bude samo nečiji tata
Da tamo gde su se bombe slale
još samo ljiljani mogu pasti
Da ljudi slave ideale
Vođeni istim kodeksom časti
Dete je pirata
On živi tamo gde kruni se ponos zbog zlata
I nimfe truju ga pesmom na plažama
Ona na plantažama neobranog zrna kafe
Sluša glas sa ulice
Putuju diližanse u gluve sate
Pločnikom ispod prozora
U vreme za čaj od ružine latice
Kad crne nijanse dobiju pozlate
U doba molitve za serafime
Čekaće iste one oči da joj se vrate
Jer nije život samo danas
Ni konačno nije kraj
Ni vera nije kad je govoriš
Već kada činiš u njeno ime
(C) Mila Jašović
Ne ostavljaj me Ne prepuštaj me meni samoj Lakoverna kao neiskusna devojčica I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost Ne verujem sebi u noćima kao ova Kad mesec srebro lije i toči I posrebri isprepletane breze i jablanove Učniće mi se da su ljubavnici i da se grle Drhtavi na lakom vetru Drhtava od … Настави са читањем “NA MILOST I NEMILOST – Nena Miljanović”
Ne ostavljaj me
Ne prepuštaj me meni samoj
Lakoverna kao neiskusna devojčica
I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost
Ne verujem sebi u noćima kao ova
Kad mesec srebro lije i toči
I posrebri isprepletane breze i jablanove
Učniće mi se da su ljubavnici i da se grle
Drhtavi na lakom vetru
Drhtava od bola za tobom
Slušaću pesmu slavuja iz šiblja
I plakaću za tvojim glasom
Pesnički osetljiva na ljubavne trilere ponoćnih ptica
Poželeću da mi govoriš sve i svašta
Od nežnosti kao zaljubljeni mladić
Do perverznosti sredovečnog ljubavnika
Ostavljena samoj sebi
Vetra šum ću čuti kao tvoj uzdah ljubavi
Dubok do dna tvoje muškosti
Ako ne budeš tu
I poverujem da si me ostavio sasvim
Poželeću da sam breza jablanu
I ženka slavuju
I ljubav bilo kome
Iz očaja
Biću bilo čija za jednu noć
Ako me ostaviš samu juče
I sutra
I bilo kada
Na milost i nemilost ženi u meni
U noćima kad mesec bludniči sa biljem
Ako me prepustiš zaboravu
Zaboraviću se sa nekim
Ko će te konačno ubiti u meni
I mene u poeziji
Ne ostavljaj me ubici
Meni samoj …
. Spresan talog cveca i smeca U bliniranoj cahuri nedise…. Nicije vremenske prognoze Nece otvotiti te trezore. . Umije trska drsko da se uspravi, GMO korjen da si dogradi Podupore duple postavi…. Nadvoznjake polomi I ozivi. . Zatri svoje nade, slomi lazne prozore, Glancaj maglu tananu…. Trska nece staze menjati.. Tabanom osonac ce urezati. .
Mlazevi svetlosti kroz roletnu Licem se proliju Uzdahom plaćam tu čaroliju Ko brušeno kamenje tvojih očiju Kada me sretnu Na stazama hodočašća Pa epohu za epohom lutam Pa život za životom selim Taj san pod pazuhom Po sunčanim stazama Već smo se sreli toliko puta U različitim ulogama A da i ne … Настави са читањем “Mimohod s anđelima”
Mlazevi svetlosti kroz roletnu
Licem se proliju
Uzdahom plaćam tu čaroliju
Ko brušeno kamenje tvojih očiju
Kada me sretnu
Na stazama hodočašća
Pa epohu za epohom lutam
Pa život za životom selim
Taj san pod pazuhom
Po sunčanim stazama
Već smo se sreli toliko puta
U različitim ulogama
A da i ne pamtiš naše početke
Kako je evoluirala žena iz prve žene
I čovek iz prvog čoveka
Koja te zona vremenska dovela do mene
Saputniče mog uzdaha
Nas je zvezda Vitlejemska
Vodila na mesto jedne kolevke
U kojoj ljubav se rodila
Ne gazi po fosilima staklokrilaca
Vesnika raja
Božjih glasnika
To nije korak do oproštaja
Već marš po njihovim krilima
To nije mesto za tvoju sumnju
Za tvoja načela usvojena od sveta
U mimohodu s anđelima
Silazim lestvicama
Kojim se oni uspinju
Da bi te sačekala
Na mestu gde smo se prvi put sreli
Pa uzmi moje mesto u raju
Kada te umori ovaj dom planetarni
I približiš se svome kraju
Ta dijadema koju ti daju
Moje će puteve da osvetli
Jer mi je hladno čak i na toj visini
I gladno srce ne ume da te nema
U jednom dalekom raspuklom jutru
U stolici za ljuljanje nikada dalja
Spokojno zaspaću na kraju sveta
Jer znam da sam te dala na čuvanje
Na suprotnoj strani od mojih želja
Onima što znaju tajnu svih naših susreta