Mlazevi svetlosti kroz roletnu
Licem se proliju
Uzdahom plaćam tu čaroliju
Ko brušeno kamenje tvojih očiju
Kada me sretnu
Na stazama hodočašća
Pa epohu za epohom lutam
Pa život za životom selim
Taj san pod pazuhom
Po sunčanim stazama
Već smo se sreli toliko puta
U različitim ulogama
A da i ne pamtiš naše početke
Kako je evoluirala žena iz prve žene
I čovek iz prvog čoveka
Koja te zona vremenska dovela do mene
Saputniče mog uzdaha
Nas je zvezda Vitlejemska
Vodila na mesto jedne kolevke
U kojoj ljubav se rodila
Ne gazi po fosilima staklokrilaca
Vesnika raja
Božjih glasnika
To nije korak do oproštaja
Već marš po njihovim krilima
To nije mesto za tvoju sumnju
Za tvoja načela usvojena od sveta
U mimohodu s anđelima
Silazim lestvicama
Kojim se oni uspinju
Da bi te sačekala
Na mestu gde smo se prvi put sreli
Pa uzmi moje mesto u raju
Kada te umori ovaj dom planetarni
I približiš se svome kraju
Ta dijadema koju ti daju
Moje će puteve da osvetli
Jer mi je hladno čak i na toj visini
I gladno srce ne ume da te nema
U jednom dalekom raspuklom jutru
U stolici za ljuljanje nikada dalja
Spokojno zaspaću na kraju sveta
Jer znam da sam te dala na čuvanje
Na suprotnoj strani od mojih želja
Onima što znaju tajnu svih naših susreta