Добродошли!
МОЈА ДУША… Моја душа је празна док мјесец шапуће зори, овај живот је казна, нешто говори. Љубав дамара у мени твојим стихом се пише, цвјетићу мој малени, нема нас више. Облацима мисли лете срећа и туга у зраку, љубе се наше сете у мраку. За један живот превише туге ни сам јој не знам броја, … Настави са читањем “МОЈА ДУША … – Милисав Ђурић”
МОЈА ДУША…
Моја душа је празна
док мјесец шапуће зори,
овај живот је казна,
нешто говори.
Љубав дамара у мени
твојим стихом се пише,
цвјетићу мој малени,
нема нас више.
Облацима мисли лете
срећа и туга у зраку,
љубе се наше сете
у мраку.
За један живот превише туге
ни сам јој не знам броја,
Теби пишем, кроз стих дишем
једина моја.
Нема те а април је био,
ласта је дошло јато,
наде сам поломио
баш за то!.
Милисав Ђурић
На другој страни немирне реке лепоти предела чест сам гост и пијем росу равнице меке а руке обала спајам ко мост. На мојим леђима расту снови од ситног зрна до златног цвета. У корак са мном садашњост плови далеко спорије од другог света. А свет се мења…лети под облаке ја нити могу…нити бих хтела, мој … Настави са читањем “ТАРАШКА СКЕЛА – Татјана Ђулинац”
На другој страни немирне реке
лепоти предела чест сам гост
и пијем росу равнице меке
а руке обала спајам ко мост.
На мојим леђима расту снови
од ситног зрна до златног цвета.
У корак са мном садашњост плови
далеко спорије од другог света.
А свет се мења…лети под облаке
ја нити могу…нити бих хтела,
мој живот прати сељака кораке
име је моје ТАРАШКА СКЕЛА.
Кад сутон успава људе у селу
нада мном Месец ко фењер виси
у чуду гледа ме увек веселу
док многе тајне шапућем Тиси.
PESME NEDELJE FEBRUARA 2013 bira Aleksandra Mladenović С-ТИХ-Милош Ристић Идеје излазе неке Из песме краду мене Оно што немам рећи То само, одједном крене. И ја бленем, бленем: Одакле ми те илузије Бркајући алузије Сликајући монотоне жалузије. Нека, сила прека Нека, старина од менека И нека, авангарда Воде ме ван гарда. Ван гарда, ван града … Настави са читањем “PESME NEDELJE FEBRUARA 2013.”
PESME NEDELJE FEBRUARA 2013 bira Aleksandra Mladenović
С-ТИХ-Милош Ристић
Идеје излазе неке
Из песме краду мене
Оно што немам рећи
То само, одједном крене.
И ја бленем, бленем:
Одакле ми те илузије
Бркајући алузије
Сликајући монотоне жалузије.
Нека, сила прека
Нека, старина од менека
И нека, авангарда
Воде ме ван гарда.
Ван гарда, ван града
Ван раге, ван рада
Ван закона и синтаксе
Живота празне праксе.
У свет осећаја
Свет очију радозналства
Свет демона и божанства
Где је пак’о предзнак раја
************************
Sijena sijeni-sijen-MIROSLAVA ODALOVIĆ
na podu sred kose crvene
sjedi žene sijen
sjeni sijen
sred sunca sred kose
ko kruška bremenita
sjedi žene sijen
sjeni sijen
na podu besprostorno
sred odsjaja
sjedi žene sijen
sjeni sijen
maglovito linije tijela rubi
žene sijeni sjen
rubi sijen
s vatrom niz kosu
gori žene sijen, sijeni sijen
ko kruška bremenita
rađa žene sijen, sijeni sijen
zarubljena sjećanjem kao kišni dan
na podu sjedi žene sijen
sjena sijeni – sijen
ka kapi prolazi ka kapi sijen
sjena sijeni – sijen
prvom riječju obasjana
govori žene sijen
sjena sijeni-sijen
kao ‘dobro jutro’ sjena sijeni riječ
sred riječi sjedi sjena sijeni sijen
sjedi žene sijen, sjena sijeni-sijen
sred odsjaja sijen
sred sijeni riječ
***************************
Ljubav-DRAGAN PAVLOVIĆ
Kroz kapiju od duge,
sa bravom bez ključa,
ušla si u dvorac
od naših maštanja,
sa parkom od ruža,
zalivanim prolećem,
i dala si im mirise
slasnih nektara iz kože.
Sama si sebi robinja i evnuh,
strogi gospodar i marljivi ključar.
Jer, ljubav je sloboda,
voleti je ljubav.
Kada ćutanje reči zameni,
znaću da ga razumem,
pogledi razgovetno govoriće,
a mirisi tvoji sveži ostaće.
*********
Kad jednom odeš-MIRO BERIBAKA
Kada jednom odeš,
od tamo gdje si postao,
nećeš više biti onaj
koji si bio, prije no što si otišao,
i zaboravićeš da si ikada bio
kao oni koje si ostavio,
a nećeš biti niti kao oni
koje si zatekao, tamo gdje si došao.
Nakon što si tolike nevolje prošao,
tolike puteve prepješačio
i tolikim morima brodio,
shvatićeš da je bilo zalud
i da je svaki tvoj pogled
niz puteve koje si prohodio,
žal za tobom samim
koji si bio, a koji više nisi,
i da je svaki val
koji ti je brod zapljusnuo,
dok si morima brodio,
napravio ožiljak koji niko ne vidi,
koji ni ti sam ne vidiš,
dok vodu dlanom zahvaćaš
sa mirne rijeke, da žeđ ugasiš
i ne bi li se kraj nje odmorio,
nadajući se da ćeš na njoj
prepoznati svoj odraz
onakav, kakvim si sebe upamtio!
Shvatićeš da si
negovorljiv nijemac
zadebljalog jezika,
medju nepoznatim ljudima
koje nikada ni upoznati nećeš,
niti ćeš to ikada htjeti
iako si možda nekada i poželio,
i da si ti vječiti putnik
sa nesvjesnom nadom
da si i dalje isti
kao onaj ti, koji si nekada bio!
Борислава ДВОРАНАЦ Ћ У Т Њ А Знам знаш ћутимо осмеху се надамо играш у сенци водим те знам знаш где ћутимо _______________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци
Борислава ДВОРАНАЦ
Ћ У Т Њ А
Знам
знаш
ћутимо
осмеху се надамо
играш
у сенци
водим те
знам
знаш
где
ћутимо
_______________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци
Пеко ЛАЛИЧИЋ КО О ЧЕМУ СРБИН О ЕВРОПИ На путу у Европу збуњујемо Исток, а излуђујемо Запад. Нас чекају и Европска унија и Америка – на првој кривини! Брзо ћемо ми у Европу, само да саставимо крај с крајем. Све мечке које смо родили, с нама ће – у Европу. Наше подземље је одавно у … Настави са читањем “Пеко Лаличић, КО О ЧЕМУ СРБИН О ЕВРОПИ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
КО О ЧЕМУ СРБИН О ЕВРОПИ
На путу у Европу збуњујемо Исток,
а излуђујемо Запад.
Нас чекају и Европска унија и Америка –
на првој кривини!
Брзо ћемо ми у Европу,
само да саставимо крај с крајем.
Све мечке које смо родили,
с нама ће – у Европу.
Наше подземље је одавно у Европи,
а ми тек причамо о добром путу.
Европа би нам прогледала кроз прсте –
када ми себи не бисмо тако гледали.
Утабаним стазама идемо ка Европи –
тапкањем у месту.
Шта ћемо ми у Европу
кад је она стигла код нас?
Ако преживимо ову кризу,
Европа нам не гине.
Нисмо ми циљ Запада.
Нама само запада да будемо циљ.
Кад се разбежимо по свету,
шта ће нам Европска унија?!
Србија која то није,
хоће у Европу која нас неће.
Одавно бисмо ми били у Европи
да не верујемо да смо Америка.
Европа је за нас мачји кашаљ,
него то још не може да схвати.
Добро је док нам ЕУ поплочава тротоаре
а не улаже у фабрике. Шта да нам крене?!
Ако сав гнев на државу која се распада унесемо у Европу,
распаст ће се и Европа.
Тој и таквој Европи само смо ми овакви притребали,
а нама оваквима, само је та и таква Европа притребала.
Само ми хоћемо у Европу –
са шупљим главама.
_____
Овај свет пред нама, слика је и прилика, наше јаве, нашег сна, душе на небесима. Плаво небо над нама, недостижна истина. Боје нам у очима, љубави у грудима. То што очи примете, То нам руке загрле, И што срце осети, То нам душа заволи. Сива земља под нама, jедна нам је истина, стуб наших … Настави са читањем “То што очи примете….”
Овај свет пред нама,
слика је и прилика,
наше јаве, нашег сна,
душе на небесима.
Плаво небо над нама,
недостижна истина.
Боје нам у очима,
љубави у грудима.
То што очи примете,
То нам руке загрле,
И што срце осети,
То нам душа заволи.
Сива земља под нама,
jедна нам је истина,
стуб наших корака,
ритам наших судбина.
Ове мисли у нама,
oдраз су у душама,
и љубав се распламса,
cамо кад је искрена.
То што очи примете,
то нам руке загрле,
и што срце осети,
то нам душа заволи.
KOPIJA U sesiru cini mi se mnogo lepse izgledam, stavicu ga krisom sebi, mama da ne ugleda…. Slaze mi se sa ocima, pogled mi je lepsi sa njim, poludece svi derani, moram da se uredim… Ali, avaj Misa opet gleda onu Mariju, sta li samo na njoj vidi, sem tu kosu tamniju!? Moja plava bas … Настави са читањем “KOPIJA – Miladinovic Sandra”
KOPIJA
U sesiru cini mi se mnogo lepse izgledam,
stavicu ga krisom sebi, mama da ne ugleda….
Slaze mi se sa ocima, pogled mi je lepsi sa njim,
poludece svi derani, moram da se uredim…
Ali, avaj Misa opet gleda onu Mariju,
sta li samo na njoj vidi, sem tu kosu tamniju!?
Moja plava bas se sija na suncu ko zlatna da je,
glas mi zvonki svud odzvanja, ali sta vredi – tu je sta je!
E, sutra cu onaj parfem, opet krisom staviti,
mirisacu kao ruza, bas da vidim sta ce s’ tim!?
Zanecu ga svom lepotom, sto priroda podari,
i stikle cu tad obuti, nek mi bride tabani!
Ne vidim ga, ne postoji, ja sam dama nema sta,
sada gledam u Nikolu, nek se malo izjeda…
Ali, kada mama ugleda me, razgoraci oci jako:
“Nasta Tina ti to licis, sta cu s’ tobom moje zlato!”
Ne brini se mila majko, zagrli me samo ti,
sve je dobro islo jako, ja se ucim ljubavi!
Nije lako kada volis, a to ti ne uzvrate,
zato cesto dok ti sanjam, cujes moje uzdahe!
Ali, zato kada porastem, a Misa me zavoli,
znacu kako da zavodim, bas ko’ sada tatu ti!
Okrenucu novi list, pogledom sto opija,
poludece zamnom on, bicu tvoja kopija!!!!
© Miladinovic Sandra
TU GDE POČIVAM Volela bih da počivam ispod onog hrasta, gde se nebo prelama kao mesečina po moru, grane se njišu i šume tihom prolazniku, da je sreća doživeti svaku zoru novu! Volela bih da sednu dvoje zaljubljenih, i prvi put priznaju ljubav koju kriju, da od sreće suza prolije se čista, a, ja od … Настави са читањем “TU GDE POČIVAM – Miladinović Sandra”
TU GDE POČIVAM
Volela bih da počivam ispod onog hrasta,
gde se nebo prelama kao mesečina po moru,
grane se njišu i šume tihom prolazniku,
da je sreća doživeti svaku zoru novu!
Volela bih da sednu dvoje zaljubljenih,
i prvi put priznaju ljubav koju kriju,
da od sreće suza prolije se čista,
a, ja od svega smišljala bih divnu poeziju!
Kada nekog tajna boli ili strašno peče,
kada bi mir hteo bar samo tog trena,
volela bih da ispriča nada mnom to veče,
i isceljen ode – koliko bih to htela….!
Ne, sulude nisu želje, niti nade,
u večnost da odem, tišinu i mir…
tudja bol i sreća, da mi se prikradu,
tu gde počivam i gde večno spim!!!!
JA BIH TAKO HTELA SVE DA “PROBUDIM”!
© Miladinović Sandra
GDE JE MOJ PUT Ko prosjak na pragu, napustenog doma stojim na putu munje i groma. Dan se sakri od mene, a dan je danu put. Sunce pravi sene u noc njihov skut. Gde je moj skut? Gde je moj san? Gde je moj put? Gde je moj dan?
GDE JE MOJ PUT
Ko prosjak na pragu,
napustenog doma
stojim na putu
munje i groma.
Dan se sakri od mene,
a dan je danu put.
Sunce pravi sene
u noc njihov skut.
Gde je moj skut?
Gde je moj san?
Gde je moj put?
Gde je moj dan?
Moji su odlazili do… Moji su odlazili do groblja u unapred naznačene dane Otac bi navlačio frak – a majka pelerinu preko kućne haljine Tik-tak tik-tak šepurilo se moje srculence Najzad sama i slobodna – dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu Šta su tamo radili? Ja sam pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke … Настави са читањем “Iz ciklusa NEBO I JA — Marina Adamović”
Moji su odlazili do…
Moji su odlazili do groblja
u unapred naznačene dane
Otac bi navlačio frak
– a majka pelerinu preko kućne haljine
Tik-tak tik-tak
šepurilo se moje srculence
Najzad sama i slobodna
– dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu
Šta su tamo radili? Ja sam
pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke
– Mama, ti nisi najnormalnija!
Da, skidala bi pelerinu
oblačila sako za ” Izvolite, 2 kapsule 3 puta na…”
“Molim, kako, kao, neje mi jasno, kukuu, što ću sg?”
– Mama, ti si stvarno umobolna..- Mama, šta je za večeru?
– Uh, čoveče, kasnimo, ….groblje čeka i čeka
Prilepljena nonšalancija
– a kancer priprema užinu…
– Mama, ti si najdraži stvor na planeti!
– Ispričaj mi bajku kad me povedeš …u svoje omiljene…muzeje
– Hoću, sine
hoću…
Okrenula je glavu, i ja sam svoju , po zakonu žiška sa nadgrobnih kapaka
3..2…1..
zavesa se spušta
Psi nagrizaju iz Pseuda
grizite, nâ
– i ja sam , po nasleđu, luda
oblačim se
svlačim
izlazim na pozornicu
godinama uigravana
10-9-8-7
mater im!
šutnem brojke i praznoverja
ja
najbolji poeta
Odeljenja za mometalno privezane naklonike psihodelije
kamin(n)gs