Месец: фебруар 2013.

POGODI – Miladinovic Sandra

POGODI Pogodi kako mi sjaje one vragolaste staze detinjstva, kad sam se radovala slobodi bez znanja, i treperila na vetru kao list breze, preskakala vrbake i bistre potoke, kao da umesto nogu imam krila poput lepeze!!! A, snovi, pusti snovi – i danju i nocu, kraja im nema dok ruke beru uzrele sljive, i ja … Настави са читањем “POGODI – Miladinovic Sandra”

pogodi

POGODI

Pogodi kako mi sjaje one vragolaste staze detinjstva,
kad sam se radovala slobodi bez znanja,
i treperila na vetru kao list breze,
preskakala vrbake i bistre potoke,
kao da umesto nogu imam krila poput lepeze!!!

A, snovi, pusti snovi – i danju i nocu,
kraja im nema dok ruke beru uzrele sljive,
i ja rastem u zenskog boema…
Priznaj da nije to lako, na ovim poljima mesta nema,
za dusu zeljne sokolice,
sa tvrdjavom oko nje za nemirne ptice!!!

A, nebo je veliko…zar ne?
Ima mesta za sve!?

Pogodi kako mi sjaje one vragolaste staze detinjstva,
iz perspektive zrele zene, koja za ljubav jos ne zna,
sem za onu sto pruza bez cenjkanja…
Ta tajna bi te sigurno prepala,
jer to sam ja – zagonetna,
a, cini se da ko otvorena knjiga se citam,
pa cutim i samu sebe pitam…
Kuda hitam…..!?
Beskraj me zove kroz prozore…
prilazim mu cuteci…
i kao balerina vrteci se na pozornici!
Tabani su vruci, ali neka….

© Miladinovic Sandra

PRIZNAJ MI – Miladinovic Sandra

PRIZNAJ MI…. Priznaj mi dok nije kasno, ja znam da ostacu sama, odavno sve mi je jasno… Ja zaljubljena u vecnost uvek cu verovati u ljubav, i cinicu cu cuda u njenu cast… S’ tamburasima u crvenoj haljini proci kroz grad kao boginja, i prenecu njen polen u ljudske duse, jer ljubav je crvena ruza … Настави са читањем “PRIZNAJ MI – Miladinovic Sandra”

priznaj mi

PRIZNAJ MI….

Priznaj mi dok nije kasno,
ja znam da ostacu sama,
odavno sve mi je jasno…
Ja zaljubljena u vecnost
uvek cu verovati u ljubav,
i cinicu cu cuda u njenu cast…
S’ tamburasima u crvenoj haljini
proci kroz grad kao boginja,
i prenecu njen polen u ljudske duse,
jer ljubav je crvena ruza
cije bodlje i najtvrdje zidove ruse!
Priznaj mi dok nije kasno,
o, Boze zasto mi to radis?!
Sve si mi dao i puste snove,
ali, dusu mi niko otkljucao nije,
i nece…a, ti kao da se sladis?!
A, prolece buja mojim telom,
dok bore polako i tiho bore se…
Priznaj mi dok nije kasno,
lakse u ljubav pretvoricu se!

© Miladinovic Sandra

Подно воде леже свјетови

обећани у наслијеђе трачак наде и маска пад сјећања у суноврате на ивици листа на ошртици процвалог мака судњи час и цвјетна крв што токовима прошлости срца ко пчела мала саћа љепљивом ријечју пуни подно воде леже свјетови обећани у наслиеђе у срцу планете ко при дну тихе душе и нико их још распечатио није … Настави са читањем “Подно воде леже свјетови”

обећани у наслијеђе

трачак наде и маска

пад сјећања у суноврате

на ивици листа

на ошртици процвалог мака

судњи час и цвјетна крв

што токовима прошлости срца

ко пчела мала саћа

љепљивом ријечју пуни

подно воде леже свјетови

обећани у наслиеђе

у срцу планете

ко при дну тихе душе

и нико их још распечатио није

крајичком свог ума

болом неизговореног питања

ни зраком у суноврат баченој

ни кришком свитања

©Мирослава Одаловић

NELJUBAVNA POEZIJA (iz zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE) — Marina Adamović

1 Niko i ne sluti kako samotno srce peva dvoglasno! 2 ne otvaram oči  dok se ne uverim da neke druge ne gledaju u njih 3 puta ne – da bi beonjače isprale pogled za sopstvenu scenu 3 Reč “mržnja” nije vuk nije Pandorina tajna ni zla-slutnja ni poziv u boj to je zakrpa pocepanog … Настави са читањем “NELJUBAVNA POEZIJA (iz zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE) — Marina Adamović”

1
Niko i ne sluti
kako
samotno srce peva dvoglasno!
2
ne otvaram oči  dok se ne uverim
da neke druge ne gledaju u njih
3 puta ne – da bi beonjače
isprale pogled za sopstvenu scenu
3
Reč “mržnja” nije vuk
nije Pandorina tajna
ni zla-slutnja
ni poziv u boj
to je zakrpa pocepanog sna
oblak za nebo probodeno munjom
to je suptilna obloga načete jetre
ćuti ćuti ćuti
to je uvertira za život u molu
4
Izvini, snrti
kako te mogu ugostiti?
Jednostavno, bivša
Samo se nemoj mrštiti…
Obećavam, smrti
evo, opuštam bore, kapke i usne
A šta bi ti na poklon,
bivša?
Smrti…smrti…ne mogu se
dosetiti…pretpostavljam – ništa
Dogovoreno, bivša!
Želim ti hladno noćno konačište…
A ja tebi, smrti,
toplinu moje samotnosti!
Katabazija?
Katabazija!
5
Izdaleka dopire bat tvojih obrva
gazi preko mog nemira i kovitla ga
potrebno je hiljadu nepoznatih jezika
da bih mogla jasno definisati pojam
androfobija…
6
    
Jedina hrana koju prihvatam je….
Jedina tečnost koju ispijam…
Jedina terapija koja mi deluje…
Jedina tajna koju rado izgovaram…
Jedini suicid kome se radujem…
je ovoliko duboka
snažna
i rimi (iz odbojnosti) podložna –
M R Ž N J A
7
{Nalik na prezir}
Dva stvora nalik na ljude
pogledom prolaze jedno kroz drugo
misli im se kreću
u suprotnim pravcima
a ipak ima nečeg što ih spaja –
oluja, mraz, košmar i samoća
–
jutro liči na ustreljenu vranu
kamin(gs)
Обавештавамо вас да су на данашњој редовној седници Председништва СКОР, једногласном одлуком Комисије за пријем у чланство, примљени следећи чланови:
1. Братислав Петровић, Бела Паланка
2. Марина Адамовић, Ниш
3. Нада Вукичевић, Београд и
4. Татјана Богдановић, Ниш

Из ноћи у ноћ

Поклањам ти ноћас, један део мене, ма нека живот иде, дајем целог себе. Чинићу то стално, из ноћи у ноћ, без тебе нигде, ја не желим поћ. Како да ти објасним, ти си мени све, једна мала бреза, мој си цели свет. Склопићемо живот, део по део, тебе ћу волети, како нико није смео.

Поклањам ти ноћас,
један део мене,
ма нека живот иде,
дајем целог себе.

Чинићу то стално,
из ноћи у ноћ,
без тебе нигде,
ја не желим поћ.

Како да ти објасним,
ти си мени све,
једна мала бреза,
мој си цели свет.

Склопићемо живот,
део по део,
тебе ћу волети,
како нико није смео.

На крају шта рећи

Храбрости немам, сад теби да приђем, пишем ти песму, док ме убија пиће. Зашто пишем песму, кад ти несмем дати, после да у пролазу, ме више нећеш знати. Кад би их објавио, и да видиш ко их пише, одмах бих се сетила, мораш сад да идеш. На крају будеш кући, плачеш и рушиш све, нови … Настави са читањем “На крају шта рећи”

Храбрости немам,
сад теби да приђем,
пишем ти песму,
док ме убија пиће.

Зашто пишем песму,
кад ти несмем дати,
после да у пролазу,
ме више нећеш знати.

Кад би их објавио,
и да видиш ко их пише,
одмах бих се сетила,
мораш сад да идеш.

На крају будеш кући,
плачеш и рушиш све,
нови те је оставио,
па мрзиш цео свет.

И шта да кажем,
иако те волим,
кад не видиш љубав,
ни кад пред тобом стоји.

Желим да ти кажем

Желим да ти кажем, како имаш лепе очи, за мене су лепше, и од дана и ноћи. Желим да ти кажем, све ће друго проћи, колико те ја волим, нико неће моћи. Желим да ти кажем, сваке тешке ноћи, за тебе бићу ту, ја ћу увек доћи. Желим да ти кажем, и једну тајну одам, … Настави са читањем “Желим да ти кажем”

Желим да ти кажем,
како имаш лепе очи,
за мене су лепше,
и од дана и ноћи.

Желим да ти кажем,
све ће друго проћи,
колико те ја волим,
нико неће моћи.

Желим да ти кажем,
сваке тешке ноћи,
за тебе бићу ту,
ја ћу увек доћи.

Желим да ти кажем,
и једну тајну одам,
бришем све остале,
сад сам теби одан.

MIRIS TRESNJE – Miladinovic Sandra

MIRIS TRESNJE Miris tresnje, a nije im vreme, crvene, socne, ukusne, kao prvi put ljubljene usne devojacke…. Tu kraj stare vodenice, nije im cas, ali, osecaj ne vara glad i njen glas! Pogled drzak, a pun srama – da zavara!!!? Moze li, ko ce znati? Mozda ce?! I suze ce prve pasti, kada shvati da … Настави са читањем “MIRIS TRESNJE – Miladinovic Sandra”

tresnja

MIRIS TRESNJE

Miris tresnje, a nije im vreme,
crvene, socne, ukusne,
kao prvi put ljubljene usne devojacke….
Tu kraj stare vodenice, nije im cas,
ali, osecaj ne vara glad i njen glas!
Pogled drzak, a pun srama – da zavara!!!?
Moze li, ko ce znati? Mozda ce?!
I suze ce prve pasti, kada shvati da
nista nije kao pre…..Ne….
U ovom vrtogu vlada oskudica osecanja,
i Milice cobanice nestale su sred orkana!

Kada zamisljeno nasloni lice uz koru oraha,
cuce klik orla sa neba, a suza iz njegovog oka,
pasce joj na dlan….!
Kameleon ce mozda ostvariti
svoj san……ali, bosonoga nece sresti Eminu,
niti Zonu Zamfirovu u aprilu u odeci nalik na likove
iz bajki…..nek sto pre shvati!

Naucice puteve i precice do svojih snova,
jos je snazna i mlada!!!
Hej, planine ime mi je Nada!!!
Volim vas!!!!
Cuje se zvonki glas! DALEKO….

© Miladinovic Sandra

ПРВИ ПУТ – Промоција у Крушевцу 30.01.2013.

[flowplayer src=’http://www.poezijascg.com/video/PrviPutPromocijaPoezijaSrb.flv’ width=450 height=330 splash=’http://www.poezijascg.com/slike/PrviPut2013/IMG_1099.JPG’] Pročitajte celu vest…

[flowplayer src=’http://www.poezijascg.com/video/PrviPutPromocijaPoezijaSrb.flv’ width=450 height=330 splash=’http://www.poezijascg.com/slike/PrviPut2013/IMG_1099.JPG’]

Pročitajte celu vest…