МОЈА ДУША … – Милисав Ђурић

МОЈА ДУША…

Моја душа је празна
док мјесец шапуће зори,
овај живот је казна,
нешто говори.

Љубав дамара у мени
твојим стихом се пише,
цвјетићу мој малени,
нема нас више.

Облацима мисли лете
срећа и туга у зраку,
љубе се наше сете
у мраку.

За један живот превише туге
ни сам јој не знам броја,
Теби пишем, кроз стих дишем
једина моја.

Нема те а април је био,
ласта је дошло јато,
наде сам поломио
баш за то!.

Милисав Ђурић