Дан: 1. фебруар 2013.

BALKAN – Miladinovic Sandra

BALKAN Topim se kao sveca od vreline nabujalih reka koje teku mnome, a ne postoji svetlost koja bi mi ukazala put uskorog ulivanja… mozda cu se direktno uliti u more?! Topim se kao sveca jer nema magije dodira…. Dusa da kune slabost, ne ume, ne zeli, jer zivot jeste i ono sto ne kontolisemo, a, … Настави са читањем “BALKAN – Miladinovic Sandra”

aaaaaa

BALKAN

Topim se kao sveca od vreline nabujalih reka
koje teku mnome, a ne postoji svetlost
koja bi mi ukazala put uskorog ulivanja…
mozda cu se direktno uliti u more?!
Topim se kao sveca jer nema magije dodira….
Dusa da kune slabost, ne ume, ne zeli,
jer zivot jeste i ono sto ne kontolisemo,
a, da volimo trebamo da zelimo i znamo…
Prvi koraci nas uce bezanju od tame…
Predrasude, crno-belo nebo, raspece same istine…
Topim se kao sveca od vreline nabujalih reka,
koje teku mnome i obraze mi raspaljuju,
dok srce ubrzano kuca…
Mirim se, a opet beskrajno nadam,
na Balkanu jednom velikom srcu,
jer on je mesto grubog dodira,
a, ne neznosti ogoljene na krstu!

Topim se….

© Miladinovic Sandra

Zaglavljen u poređenju

    kao život greškom shvaćen kao video igra   kao džojstik što se pretvara u nož   kao skrinsejver što će ubiti svaku sliku u svom okviru   kao otpadnik što broji zvijezde u pješčanom satu   kao laki slogan za oglas što tek treba da bude   kao retoričko pitanje poruka u boci … Настави са читањем “Zaglavljen u poređenju”

 

 

kao život greškom shvaćen kao video igra

 

kao džojstik što se pretvara u nož

 

kao skrinsejver što će ubiti svaku sliku u svom okviru

 

kao otpadnik što broji zvijezde u pješčanom satu

 

kao laki slogan za oglas što tek treba da bude

 

kao retoričko pitanje poruka u boci

 

kao skraćenica za previše geografija

široko bijelo slijepljenih a ipak slijepih

 

kao bijele slijepe mape što promašuju sve

 

kao hvatanje munje za rep

 

kao govor sunca iza rešetaka

 

kao ljubičaste noći iznad zvijezda

 

kao stajanje kao ništa naspram zova sada

 

savršena odskočnca za međunebeske platoe

 

tako sam ja tako ljudsko

 

zaglavljen u poređenju između ustajanja i pada

 

 

Sad ću da budem žena

Sad ću da okupam tijelo u pjeni udahnem sve bijele mirise vode isperem povšine pustinjskih plima utrljam ulja mrišljava u kožu sada ću da budem žena   Sad ću uzet halju crvenu za tango onu što uvijek drhti dok pjeva kružeći oko butina mojih krhke porube kada joj dotaknem i kad je preklopim kao pismo … Настави са читањем “Sad ću da budem žena”

Sad ću da okupam tijelo u pjeni

udahnem sve bijele mirise vode

isperem povšine pustinjskih plima

utrljam ulja mrišljava u kožu

sada ću da budem žena

 

Sad ću uzet halju crvenu za tango

onu što uvijek drhti dok pjeva

kružeći oko butina mojih

krhke porube kada joj dotaknem

i kad je preklopim kao pismo

sada ću da budem žena

 

Sada ću da stavim mali srebrn prsten

sa mandalom savršenom što joj prevojima teče

i rasplesane naušnice što ljuljaju se na ušima

praveći predivan bubamarin zvuk

sad ću stavit narukvicu lagano oko zgloba

sada ću da budem žena

Sad ću sebi pažljivo nacrtati oči

svaku liniju u sjenu crne magle iz pogleda

bojom usne crveno da kažu nerečeno

sada ću da ga čekam

sada ću da budem žena

Света земља

Србијо моја, рођена ти, храбрости пуна, најјача од свих. Света земља, увек била си, са Душаном царство, имала си. Само слога, србина спасиће, издајом свако, главом наплатиће.

Србијо моја,
рођена ти,
храбрости пуна,
најјача од свих.

Света земља,
увек била си,
са Душаном царство,
имала си.

Само слога,
србина спасиће,
издајом свако,
главом наплатиће.

Византијско сунце

Пред зидинама града, моћног Цариграда, христови војници, погинуше тада. Куле су се рушиле, а цркве палиле, мехмедови турци, и небо тад запалише. Некад центар света, и знања пун, срушен је Цариград, а рођен Истанбул. Док се запад канио, турчин све је спалио, последњи цар, главом је то платио. Остаће упамћено, у историји славној, византијско сунце, … Настави са читањем “Византијско сунце”

Пред зидинама града,
моћног Цариграда,
христови војници,
погинуше тада.

Куле су се рушиле,
а цркве палиле,
мехмедови турци,
и небо тад запалише.

Некад центар света,
и знања пун,
срушен је Цариград,
а рођен Истанбул.

Док се запад канио,
турчин све је спалио,
последњи цар,
главом је то платио.

Остаће упамћено,
у историји славној,
византијско сунце,
што сија увек сјајно.

Ратник небески

Ратник небески, са крилима се рађа, мачем истине, од зла ослобађа. Храброшћу понесен, са висина неба, уз војску спаса поносно, спашава од греха. Од Бога настали, и светлости саме, људи радо воле, спаситеље славне. Један ратник највећи, са мачем и са штитом. архангел предводник. храбри Михаило.

Ратник небески,
са крилима се рађа,
мачем истине,
од зла ослобађа.

Храброшћу понесен,
са висина неба,
уз војску спаса поносно,
спашава од греха.

Од Бога настали,
и светлости саме,
људи радо воле,
спаситеље славне.

Један ратник највећи,
са мачем и са штитом.
архангел предводник.
храбри Михаило.

Патриота

Кажеш да волиш, а само је нападаш, србин си највећи, а онда је рањаваш. Избрисо’ си писмо, јер запад тако каже, ћирилица је лоша, зато што је наше. И црно и црвено, то су само боје, немој да мрзиш, већ воли српство своје. Да је јунака, родила мајка, у србији то, постало је бајка.

Кажеш да волиш,
а само је нападаш,
србин си највећи,
а онда је рањаваш.

Избрисо’ си писмо,
јер запад тако каже,
ћирилица је лоша,
зато што је наше.

И црно и црвено,
то су само боје,
немој да мрзиш,
већ воли српство своје.

Да је јунака,
родила мајка,
у србији то,
постало је бајка.

Шампион

Када више не можеш, потрчи још јаче, дај све од себе, нека те се плаше. Никад не одустај, место није други, на треће ни не помишљај, буди само први. Не бори се за злато, човек нема цену, бори се за себе, и за твоју земљу. Немој да се залећеш, ниси ти авион, хладне главе посаћеш, … Настави са читањем “Шампион”

Када више не можеш,
потрчи још јаче,
дај све од себе,
нека те се плаше.

Никад не одустај,
место није други,
на треће ни не помишљај,
буди само први.

Не бори се за злато,
човек нема цену,
бори се за себе,
и за твоју земљу.

Немој да се залећеш,
ниси ти авион,
хладне главе посаћеш,
највећи шампион.

Године

Путујемо земљама, планинама и рекама, истину ми тражимо, ал’ у ствари старимо. Дани само пролазе, а никада не долазе, са годинама својим, ја сада одлазим. Проћи ће годидине дуге, као и оне тридесет и друге, у сећању млади смо, са душом и срцем без туге. Када куцне час, у смрт да се крене, памтите молим … Настави са читањем “Године”

Путујемо земљама,
планинама и рекама,
истину ми тражимо,
ал’ у ствари старимо.

Дани само пролазе,
а никада не долазе,
са годинама својим,
ја сада одлазим.

Проћи ће годидине дуге,
као и оне тридесет и друге,
у сећању млади смо,
са душом и срцем без туге.

Када куцне час,
у смрт да се крене,
памтите молим вас,
само најбоље од мене.