Добродошли!
pomirih se s činjenicom da sam mrtva pošto shvatih – nisam jedina! živih nema – samo zvezde koja pita gde smo, gde? da i trave s upletenim korenom nad ubogim domovima Brotigena i Remboa * ni iz čega –u čast svima – orošene krvlju i slovima kamin(n)gs
noćima nisam spavala čitala sam i postajala junak knjige sada prelistavam memoriju i smejem se sebi – toj ne znam da li me je privlačila smrt muka …. ludilo ili mi je najvažnije bilo postati ma ko drugi samo zašto uvek neko kome je živet bio ili visio o grančici? – smejem se pucketajući ja … Настави са читањем “Noćima nisam spavala… — Marina Adamović”
noćima nisam spavala
čitala sam
i
postajala junak knjige
sada prelistavam
memoriju
i smejem se
sebi – toj
ne znam
da li me je privlačila
smrt
muka
…. ludilo
ili mi je najvažnije
bilo
postati ma ko drugi
samo
zašto uvek neko kome je
živet bio
ili
visio
o
grančici?
–
smejem se pucketajući
ja sam trula i žalosna
nn vrba
kamin(n)gs
za života samo učim kako je biti mr-tav …………….u-čim nema re-či ni misli ne-ma ……………samo bola – još nisam savladala sve ipak će ona mene eh – sentenca ko la te ral ne logike kamin(n)gs
za života samo učim
kako je biti
mr-tav
…………….u-čim
nema re-či
ni misli ne-ma
……………samo bola
– još nisam savladala sve
ipak će ona
mene
eh
– sentenca
ko
la
te
ral
ne logike
kamin(n)gs
anestezija bledi ………on piše pesme naslednik se rodî ………piše i n-tu umire majka ………nastaje poema a da nije bilo pseuda? da se nije vratio iz pakla? da je sebe pokopala sama? – sabrao bi dela * otac mi je bio zimzeleni gejzir samo što ne izbije evo tu je slutim —– ne slutim ništa – … Настави са читањем “CIKLUS – JANUAR 2013. 39 — Marina Adamović”
anestezija bledi
………on piše pesme
naslednik se rodî
………piše i n-tu
umire majka
………nastaje poema
a da nije bilo pseuda?
da se nije vratio iz pakla?
da je sebe pokopala sama?
– sabrao bi dela
*
otac mi je bio zimzeleni gejzir
samo što ne izbije
evo
tu je
slutim
—–
ne slutim ništa – već šiklja iz mene
kamin(n)gs
prvo sam osetila kako mi je mrak ………..u očima zatim je počelo tiho ……….svitanje i najednom svetlost – nepojmljiva i? šta sam videla? šta? apsolutno ništa – nisam znala da sam miš najsleplji – tamo moja kamin(n)gs
prvo sam osetila kako mi je
mrak
………..u očima
zatim je počelo tiho
……….svitanje
i najednom
svetlost – nepojmljiva
i?
šta sam videla?
šta?
apsolutno
ništa –
nisam znala da sam miš
najsleplji
– tamo moja
kamin(n)gs
BESKUCNI PRAG Na izmaku noci nova zora zori i kao da zivot na smrt mi lici o zasto mene zaorise vetrovi i stegose srce da od bola cici. Od tovara stege vid obnevide pa nevidim svetlost sto Sunce salje sve sto imah lepo sa mene skide sad bez iceg svog kako krenut dalje. Pogledam to … Настави са читањем “Stankovic Gorica BESKUCNI PRAG”
BESKUCNI PRAG
Na izmaku noci nova zora zori
i kao da zivot na smrt mi lici
o zasto mene zaorise vetrovi
i stegose srce da od bola cici.
Od tovara stege vid obnevide
pa nevidim svetlost sto Sunce salje
sve sto imah lepo sa mene skide
sad bez iceg svog kako krenut dalje.
Pogledam to lice i to celo sivo
osetim hladnocu pa me jeza hvata
da li imas srce i da li je zivo
istopi hladnocu pokucaj na vrata.
Zaostale suze na gomilu stavljam
na beskucni prag kuce ih tocim
teskom tisinom se javljam
hocu da ti kazem… nemogu da srocim.
Raspeto srce u pesmu te pise
i priziva senke izgubljenih snova
mnogo puta rekoh da ne mogu vise
nisam htela zivot sa ovolko bola.
Пошто у ствари постоје двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну или бисте можда мијењали ваше двије за моје три какогод, дакле, пошто ствари тако стоје понизно вас молим да ми се каже зашто сте лептире урезивале у клупе без сјећања у клупе одвећ уморне од бескрајног чекања хм, да, сјећам се ви … Настави са читањем “Пошто у ствари постоје двије ноћи”
Пошто у ствари постоје двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну
или бисте можда мијењали ваше двије за моје три
какогод, дакле, пошто ствари тако стоје
понизно вас молим да ми се каже
зашто сте лептире урезивале у клупе без сјећања
у клупе одвећ уморне од бескрајног чекања
хм, да, сјећам се ви сте потписивали
ваше мале књиге правде ваше мале књиге истина и лажи
и у њих уносили нека имена можда моје бјеше једно од њих
имали сте златно пенкало и томпус међу зубима
правили мале димне сигнале за случај неразјашњених
кашњења на самосталне изложбе фосилних остатака ваших секретара
под будним оком добро васпитане ноћи, ваше ноћи
имали сте посилног и црне лаковане ципеле
и сви смо одмах знали да сте богати
богати колико господин кртица из приче о несрећној Палчици
видјело се одмах, пуни к’о брод што се љуљао
много прије него што је било која цица маца стигла да позелени
видјело се чак и након ноншалантног скидања бунде
њеног бацања на наслон дивана са којег сте потписивали
имали сте, мислим. среће што предвечерја су исцртавала
само оштре ивице јабланова изнад гробова
а имена помрлих памте се тек генерацију или двије након смрти
можда и три ако је неко гинуо баш јако часно
али да се вратим на оно главно
пошто постоје само двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну
понизно вас молим да ми се каже
прије него што цвијеће прекрије ваше ордење
а прстохват дувана остане сахрањен на вашој десној ципели
само још то да ми кажете…дали сте гинули ви
будите сигурни питам из потпуно часних разлога
једнако часних као што су они због којих су вама вјерни гинули сви
питам из угла посматра повијеног испод вашег система вриједности
пошто постоје двије ноћи а ја хоћу да сачувам само једну
ону што можда неће је нико
чак и кад бисте мијењали моје три за ваше двије
зашто сте урезивали лептире у клупе без сјећања
на којима прекривен јучерашњим примјерцима новина
што носе само лоше, о тако лоше вијести
сада спавам ја а ни име лептиру не умијем да изговорим
SOLO LET Ostavi me samu bar dan, da rasmislim o svemu, posle toliko hladnih noci i hitrih dana, naucila sam ovim vozom da putujem, samoca mi je postala duhovna hrana! A, ti lako putujes neobavezno, kazes da sam tvoja zadnja luka ja, kako da ti bez sumnje poverujem, kada dusa oprezno, hoda po staklu zivota! … Настави са читањем “SOLO LET – Miladinovic Sandra”
SOLO LET
Ostavi me samu bar dan,
da rasmislim o svemu,
posle toliko hladnih noci
i hitrih dana,
naucila sam ovim vozom da putujem,
samoca mi je postala duhovna hrana!
A, ti lako putujes neobavezno,
kazes da sam tvoja zadnja luka ja,
kako da ti bez sumnje poverujem,
kada dusa oprezno, hoda po staklu zivota!
Ostavi me samu bar dan,
da ispevam o svemu bar jedan stih,
posle toliko zvezdanih noci,
ja sam “odlican plen”, da se popnem
na podijum i zaigram,
pa spretno izadjem sama u noc, za novi dan!
Ako imas strpljenja i dalje lutaj jos koji cas,
kako je samo veliki ovaj svet,
kod tebe je sve neobavezno…i…
Kako bez sumnje da poverujem
kada je dusa oprezna kao nikada do sada,
da ti je do mene zadnji solo let!
Htela bih, lomi me nada….
© Miladinovic Sandra