Дан: 9. фебруар 2013.

PRIZNAJ MI – Miladinovic Sandra

PRIZNAJ MI…. Priznaj mi dok nije kasno, ja znam da ostacu sama, odavno sve mi je jasno… Ja zaljubljena u vecnost uvek cu verovati u ljubav, i cinicu cu cuda u njenu cast… S’ tamburasima u crvenoj haljini proci kroz grad kao boginja, i prenecu njen polen u ljudske duse, jer ljubav je crvena ruza … Настави са читањем “PRIZNAJ MI – Miladinovic Sandra”

priznaj mi

PRIZNAJ MI….

Priznaj mi dok nije kasno,
ja znam da ostacu sama,
odavno sve mi je jasno…
Ja zaljubljena u vecnost
uvek cu verovati u ljubav,
i cinicu cu cuda u njenu cast…
S’ tamburasima u crvenoj haljini
proci kroz grad kao boginja,
i prenecu njen polen u ljudske duse,
jer ljubav je crvena ruza
cije bodlje i najtvrdje zidove ruse!
Priznaj mi dok nije kasno,
o, Boze zasto mi to radis?!
Sve si mi dao i puste snove,
ali, dusu mi niko otkljucao nije,
i nece…a, ti kao da se sladis?!
A, prolece buja mojim telom,
dok bore polako i tiho bore se…
Priznaj mi dok nije kasno,
lakse u ljubav pretvoricu se!

© Miladinovic Sandra

Подно воде леже свјетови

обећани у наслијеђе трачак наде и маска пад сјећања у суноврате на ивици листа на ошртици процвалог мака судњи час и цвјетна крв што токовима прошлости срца ко пчела мала саћа љепљивом ријечју пуни подно воде леже свјетови обећани у наслиеђе у срцу планете ко при дну тихе душе и нико их још распечатио није … Настави са читањем “Подно воде леже свјетови”

обећани у наслијеђе

трачак наде и маска

пад сјећања у суноврате

на ивици листа

на ошртици процвалог мака

судњи час и цвјетна крв

што токовима прошлости срца

ко пчела мала саћа

љепљивом ријечју пуни

подно воде леже свјетови

обећани у наслиеђе

у срцу планете

ко при дну тихе душе

и нико их још распечатио није

крајичком свог ума

болом неизговореног питања

ни зраком у суноврат баченој

ни кришком свитања

©Мирослава Одаловић

NELJUBAVNA POEZIJA (iz zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE) — Marina Adamović

1 Niko i ne sluti kako samotno srce peva dvoglasno! 2 ne otvaram oči  dok se ne uverim da neke druge ne gledaju u njih 3 puta ne – da bi beonjače isprale pogled za sopstvenu scenu 3 Reč “mržnja” nije vuk nije Pandorina tajna ni zla-slutnja ni poziv u boj to je zakrpa pocepanog … Настави са читањем “NELJUBAVNA POEZIJA (iz zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE) — Marina Adamović”

1
Niko i ne sluti
kako
samotno srce peva dvoglasno!
2
ne otvaram oči  dok se ne uverim
da neke druge ne gledaju u njih
3 puta ne – da bi beonjače
isprale pogled za sopstvenu scenu
3
Reč “mržnja” nije vuk
nije Pandorina tajna
ni zla-slutnja
ni poziv u boj
to je zakrpa pocepanog sna
oblak za nebo probodeno munjom
to je suptilna obloga načete jetre
ćuti ćuti ćuti
to je uvertira za život u molu
4
Izvini, snrti
kako te mogu ugostiti?
Jednostavno, bivša
Samo se nemoj mrštiti…
Obećavam, smrti
evo, opuštam bore, kapke i usne
A šta bi ti na poklon,
bivša?
Smrti…smrti…ne mogu se
dosetiti…pretpostavljam – ništa
Dogovoreno, bivša!
Želim ti hladno noćno konačište…
A ja tebi, smrti,
toplinu moje samotnosti!
Katabazija?
Katabazija!
5
Izdaleka dopire bat tvojih obrva
gazi preko mog nemira i kovitla ga
potrebno je hiljadu nepoznatih jezika
da bih mogla jasno definisati pojam
androfobija…
6
    
Jedina hrana koju prihvatam je….
Jedina tečnost koju ispijam…
Jedina terapija koja mi deluje…
Jedina tajna koju rado izgovaram…
Jedini suicid kome se radujem…
je ovoliko duboka
snažna
i rimi (iz odbojnosti) podložna –
M R Ž N J A
7
{Nalik na prezir}
Dva stvora nalik na ljude
pogledom prolaze jedno kroz drugo
misli im se kreću
u suprotnim pravcima
a ipak ima nečeg što ih spaja –
oluja, mraz, košmar i samoća
–
jutro liči na ustreljenu vranu
kamin(gs)
Обавештавамо вас да су на данашњој редовној седници Председништва СКОР, једногласном одлуком Комисије за пријем у чланство, примљени следећи чланови:
1. Братислав Петровић, Бела Паланка
2. Марина Адамовић, Ниш
3. Нада Вукичевић, Београд и
4. Татјана Богдановић, Ниш