ТАРАШКА СКЕЛА – Татјана Ђулинац

На другој страни немирне реке

лепоти предела чест сам гост

и пијем росу равнице меке

а руке обала спајам ко мост.

На мојим леђима расту снови

од ситног зрна до златног цвета.

У корак са мном садашњост плови

далеко спорије од другог света.

А свет се мења…лети под облаке

ја нити могу…нити бих хтела,

мој живот прати сељака кораке

име је моје  ТАРАШКА СКЕЛА.

Кад сутон успава људе у селу

нада мном Месец ко фењер виси

у чуду гледа ме увек веселу

док многе тајне шапућем Тиси.