Добродошли!
3 Mesec se – vezanih očiju – prikrada Suncu – u zimskoj odeći bol su podelili na uzduž i popreko tišina je haos u očaju bez nade da će istrčati i taj krug brojim godove u njegovim nogama jednim okom par / drugim nepar iz pomame suze koristim da dočaram potop i smejem se do … Настави са читањем “Čudo — Marina Adamović”
3
Mesec se – vezanih očiju –
prikrada Suncu – u zimskoj
odeći
bol su podelili na
uzduž i popreko
tišina je haos
u očaju
bez nade da će istrčati i taj krug
brojim godove u njegovim nogama
jednim okom par / drugim nepar
iz pomame
suze koristim da dočaram potop
i smejem se do ludila
samo tako
drugačije ne ide
ej, živote…
neka te….
kamin(n)gs
Pesmi * odvojih od sebe zlatno sidro slo-bo-do-o-o ma i bakrena bila u tebi je stohvat proživljenih snova gromadna nit fanatičnih vokala ………………………………………………………………………… Sinu * možeš me raspeti kô recimo hrista neću ti zameriti ništa ništa! samo ću te zamoliti jedino ovo ispij sok što vene cede tebi je prvom kapi namenjen
Pesmi
*
odvojih od sebe
zlatno sidro
slo-bo-do-o-o
ma i bakrena bila
u tebi je stohvat
proživljenih snova
gromadna nit
fanatičnih vokala
…………………………………………………………………………
Sinu
*
možeš me raspeti kô
recimo
hrista
neću ti zameriti ništa
ništa!
samo ću te zamoliti
jedino ovo
ispij sok što vene cede
tebi je prvom kapi
namenjen
Ruskiot kojznae koga ke go razbereš Trpkite kojznae na koj praznik ti nosat vesti i stihovi preku site luge, siot moj rasštrkan narod, od mene. Lisjata kojznae vo koe godishno vreme ti pletat venci i pletenki vo kosite na site kosi potemni od zlatoto I od mene. Poštite kojznae kade gi nosat pismata i zborovite … Настави са читањем “Ruskiot kojznae koga ke go razbereš (Zlatkova Manuela)”
Ruskiot kojznae koga ke go razbereš
Trpkite kojznae na koj praznik
ti nosat vesti
i stihovi
preku site luge,
siot moj rasštrkan narod,
od mene.
Lisjata kojznae vo koe godishno vreme
ti pletat venci
i pletenki
vo kosite
na site kosi potemni
od zlatoto
I od mene.
Poštite kojznae kade
gi nosat pismata
i zborovite što ti gi nižam
na site jazici što gi znam
i site jazici što nekogaš sum gi znaela.
Ruskiot, kojznae koga ke go naučiš
za da me razbereš.
(C) Zlatkova Manuela
.
ZVEZDE SU MOJE DRUGE Moje su druge noću zvezde, kada je nebo vedro i sjajno, jer san da dodje nikako neće, a, vuče nas nešto obostrano… Ko’ da smo sestre oduvek bile, na balkonu prizor opija me svu, nemo u tišini sve dovoljno je, pogled uz titraj i svod je tu!! A, noć sve dublja … Настави са читањем “ZVEZDE SU MOJE DRUGE – Miladinović Sandra”
ZVEZDE SU MOJE DRUGE
Moje su druge noću zvezde,
kada je nebo vedro i sjajno,
jer san da dodje nikako neće,
a, vuče nas nešto obostrano…
Ko’ da smo sestre oduvek bile,
na balkonu prizor opija me svu,
nemo u tišini sve dovoljno je,
pogled uz titraj i svod je tu!!
A, noć sve dublja i jasnija,
mudrija, sjajna, a voljena,
zrela ko’ grudi buduće majke,
po kome li je krojena!?
Da dar je meni poverujem,
a, svesna sam da preterujem,
i zato ću svakom sakriti,
jer znam da neće shavatiti…
Osećaj da pripadam daljinama,
tim mističinim visinama,
da pletem srebrne konce i krojim,
u kolu s’ njima i ja se brojim!!!
Moje su druge noću zvezde,
kada je nebo vedro i sjajno,
i kada ugledam padalicu,
zaboli me i srce samo…
Plava, žuta ili crvena bila,
sija ko magija srebrnih krila,
obraduje me ko’ dečji smeh,
a, to ne može biti greh…!!!!
© Miladinović Sandra
vetar je padao sneg je duvao a Sunce … tužno je bilo ne zbog noći ne! zbog nemoći da obuzda obrt zvezda i još puno puno toga . evo, Sunce , zaustaviću zenice . još tuguje šta preduzeti i otkud mi pravo da budem luda? obaveza! oba ……veza …………še mi kapke u čvor . suton … Настави са читањем “Tužno je bilo — Marina Adamović”
vetar je padao
sneg je duvao
a Sunce …
tužno je bilo
ne zbog noći
ne!
zbog nemoći da obuzda
obrt
zvezda
i
još
puno
puno
toga
.
evo, Sunce ,
zaustaviću zenice
.
još tuguje
šta preduzeti i
otkud mi pravo da budem luda?
obaveza!
oba
……veza
…………še mi kapke u čvor
.
suton i mrak
kamin(n)gs
OČI BOGINJE Takve oči ima samo boginja, takvo telo puno strasti, glas što i sirene krasi… Dal’ postoji takvo biće što prisustvom opija!? Takve ruke samo su za bisere, a, dodiri fine niti zlata, kretnju kakvu ima samo labudica bela smela… Dal’ postoji takvo biće, što i nebo inspiriše! I kada bi htela, da li … Настави са читањем “OČI BOGINJE – Miladinović Sandra”
OČI BOGINJE
Takve oči ima samo boginja,
takvo telo puno strasti,
glas što i sirene krasi…
Dal’ postoji takvo biće
što prisustvom opija!?
Takve ruke samo su za bisere,
a, dodiri fine niti zlata,
kretnju kakvu ima samo
labudica bela smela…
Dal’ postoji takvo biće,
što i nebo inspiriše!
I kada bi htela, da li bi smela,
ta sto je lepša od sna?
I kada bi mogla, da li bi htela,
ta što zbori sa zvezdama?…
svoje lice da pokaže,
te divne oči što sve kažu,
slobodu nude i ljubav
vrelu poput vulkana,
Krije se….
To joj je “MANA”…
Daleko u sablasnoj pećini,
živi sama…
U mislima retkih sto veruju,
u neizmerne lepote požrtvovanja,
smiri se…a, i ona ljubav sanja…
Dokle!?
© Miladinović Sandra
ne mogu biti precizna ni u kom pogledu – eto – ne mogu ja sam ateista paganka …… možda nuspojava suvozemnog prostora ? ko bi to znao – ja? ne! to sam – što sam ako uopšte i je sam bitno je samo da ću postati (po sebi) najvažnija koštana srž zamku fosila poet skog … Настави са читањем “Ja sam…. — Marina Adamović”
ne mogu biti precizna
ni u kom pogledu – eto – ne mogu
ja sam ateista
paganka
…… možda
nuspojava suvozemnog prostora ?
ko bi to znao – ja? ne!
to sam – što sam
ako
uopšte
i je
sam
bitno je samo da ću postati
(po sebi) najvažnija
koštana srž
zamku fosila
poet
skog oseća
ja
–
razuma – ne – nipošto!
kamin(n)gs
…. u unapred naznačene dane Otac bi navlačio frak – a majka pelerinu preko kućne haljine Tik-tak tik-tak šepurilo se moje srculence Najzad sama i slobodna – dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu Šta su tamo radili? Ja sam pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke – Mama, ti nisi najnormalnija! Da, skidala bi … Настави са читањем “MOJI SU ODLAZILI DO GROBLJA — Marina Adamović”
…. u unapred naznačene dane
Otac bi navlačio frak
– a majka pelerinu preko kućne haljine
Tik-tak tik-tak
šepurilo se moje srculence
Najzad sama i slobodna
– dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu
Šta su tamo radili? Ja sam
pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke
– Mama, ti nisi najnormalnija!
Da, skidala bi pelerinu
oblačila sako za ” Izvolite, 2 kapsule 3 puta na…”
“Molim, kako, kao, neje mi jasno, kukuu, što ću sg?”
– Mama, ti si stvarno umobolna..
– Mama, šta je za večeru?
– Uh, čoveče, kasnimo, ….groblje čeka i čeka
Prilepljena nonšalancija
– a kancer priprema užinu…
– Mama, ti si najdraži stvor na planeti!
– Ispričaj mi bajku kad me povedeš …u svoje omiljene…muzeje
– Hoću, sine
hoću…
Okrenula je glavu, i ja sam svoju , po zakonu žiška sa nadgrobnih kapaka
3..2…1..
zavesa se spušta
Psi nagrizaju iz Pseuda
grizite, nâ
– i ja sam , po nasleđu, luda
oblačim se
svlačim
izlazim na pozornicu
godinama uigravana
10-9-8-7
mater im!
šutnem brojke i praznoverja
ja
najbolji poeta
Odeljenja za mometalno privezane naklonike psihodelije
kamin(n)gs
HALJINE ISTINE Samo da znam istinu sam htela, i izmedju redova sada je citam, ona ko vila prelepa zena, a, za dusu niko je i ne pita!!! Bela haljina od ciste svile, naslucuje njene bujne obline, a, kosa duga valovita, ona sve prozre, nikada ne pita!!! Ziveti za istinu nije lako, ponekada od nje pogled … Настави са читањем “HALJINE ISTINE – Miladinovic Sandra”
HALJINE ISTINE
Samo da znam istinu sam htela,
i izmedju redova sada je citam,
ona ko vila prelepa zena,
a, za dusu niko je i ne pita!!!
Bela haljina od ciste svile,
naslucuje njene bujne obline,
a, kosa duga valovita,
ona sve prozre, nikada ne pita!!!
Ziveti za istinu nije lako,
ponekada od nje pogled prezriv,
korak unazad britak ko sablja
zaboli trzaj i uzdah jeziv!!!
Znam da greske uci pameti,
istinu tako pridobijas,
setas sa njom cvetnim stazama,
i zrake sunca primas i odbijas!!!
Samo da cujem istinu sam htela,
od srece da poletim i od cuda,
i da se sa njom sprijateljim,
pa budem mudrija od ljudskog suda!
A, ona sedi u zalivu,
oseka i mir vladaju svuda,
vazduh mirise kao tajna,
lavanda i ruzmarin govore kuda…
I nogom krocih da dotaknem nebo,
ona ustade brzo ko srna,
znam nisam spremna da odgovorim,
ali, zato tu su njena dva oka crna!!!
Spusti mi ruku nezno na rame,
pokaza tamo obale put,
kaze davno jednom na horizontu,
isprljala je haljine skut…
Tad shvatila je da mora poci,
mora prastati i kada boli,
rane je bolne cesto paraju,
ali, ljudske duse silno voli…
Rece mi…
ZATO SE BORI!!!
© Miladinovic Sandra