Дан: 13. фебруар 2013.

Sine — Marina Adamović

plakala sam – nije čuo “otići ću” to je čuo “šta mi radiš” rekao je “rastajmo se – za života” “nisi jasna” slutila sam vrisnula sam – čuo me je pobegla sam – plakao je “srce Moje…” – “gde je moje???” zbogom, sine goto vo je kamin(n)gs

plakala sam – nije čuo
“otići ću” to je čuo
“šta mi radiš” rekao je
“rastajmo se – za života”
“nisi jasna” slutila sam
vrisnula sam – čuo me je
pobegla sam – plakao je
“srce Moje…” – “gde je moje???”
zbogom, sine
goto
vo
je

kamin(n)gs

Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović

…………. “ ne može se popraviti sat “ rekli su mi “ vi ga ne možete ili on se ne dâ ?” pitala sam “ne može se popraviti sat “ nije bilo kraja očajanju mome – mislim kada me je probudilo zvono odnela sam sat i potvrdila “ on se popraviti dâ“ “ ne može … Настави са читањем “Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović”

………….
“ ne može se popraviti
sat “
rekli su mi
“ vi ga ne možete
ili
on se ne dâ ?”
pitala sam
“ne može se popraviti
sat “
nije bilo kraja očajanju
mome – mislim
kada me je probudilo zvono
odnela sam sat
i potvrdila
“ on se popraviti dâ“
“ ne može se popraviti
sat “
tinjali su i klanjali se u rimu zvona
– nema mu spasa
tek se raduje
što je
odigrao svoje
a zvuk uspomena je neopisivo radovanje “
Omnia Mea Mecum Porto
i
i lepim parolu
“ sat je na popravci – tišina
molim“

kamin(n)gs

 

SRCE ANDJELA – Miladinović Sandra

SRCE ANDJELA Čuj, reći cu ti svoju tajnu! Videh da krila krše andjelu, uz grohot i bezočni smeh, teraše i mene tako u greh, jer ni prstom nisam makla, bez tela ostadoh nema i bela kao smrt, tu na litici bezumlja, skrivena! A, njima behu krila ta čudna, jame iz očiju su im strašne zjapile, … Настави са читањем “SRCE ANDJELA – Miladinović Sandra”

aaaaaa

SRCE ANDJELA

Čuj, reći cu ti svoju tajnu!
Videh da krila krše andjelu,
uz grohot i bezočni smeh,
teraše i mene tako u greh,
jer ni prstom nisam makla,
bez tela ostadoh nema i bela kao smrt,
tu na litici bezumlja, skrivena!
A, njima behu krila ta čudna,
jame iz očiju su im strašne zjapile,
a, blud na licu im je šarala…
dok krv je potekla kao reka…!

Bez glasa i suza, bez savesti,
počeše srce dok mu čupaju,
u njihove grešne grudi da trpaju,
a, ono je odmah kopnilo i nestajalo,
da kuca odmah je prestajalo..

Znam da mi ne veruješ,
i da se čudiš, da me u ludilo
guraš u trenu,a sigurna sam
zbog neverice tama pohadja ti
zenu po zenu….
Ali ništa zato!

Neverica i neznanje i lakoumlje
se skupo plaćaju!

© Miladinović Sandra

NEVINOST – Miladinović Sandra

NEVINOST Ala je lepa reka što teče, planine gorde oko nje, dok ona buja niz korito, grle je obala i kamenje! Rado je slušaju jelove šume, vrbaci gusti, ali nadasve, nove mladike što krase polja, i trošne grane što lome se! Od izvorišta vole je baš svi, i utroba što daruje, sva ta prostranstva što … Настави са читањем “NEVINOST – Miladinović Sandra”

devojka na reci

NEVINOST

Ala je lepa reka što teče,
planine gorde oko nje,
dok ona buja niz korito,
grle je obala i kamenje!

Rado je slušaju jelove šume,
vrbaci gusti, ali nadasve,
nove mladike što krase polja,
i trošne grane što lome se!

Od izvorišta vole je baš svi,
i utroba što daruje,
sva ta prostranstva što ona mije,
i nebo joj se raduje….!!!

Ponekada grmi, lomi i seva,
kao da zemlja valja se,
ali, ona svemu odoleva,
žubori, trpi, ne umara se!

Putnik kroz vekove, svedok verni,
ljubavlju protkane joj varnice,
devojački virovi mirišu cvetni,
i momci sto glume alase!

Tu iza grana sakriveni,
dive se raspletenim kikama,
rumenim obrazima i nevinosti,
a, reka sve to odslikava!

I kada sednem u predvečerje,
tu na njenoj magičnoj obali,
čujem šaptanje i čudne glasove,
kraj nje mi se duša odmori!

© Miladinović Sandra