MILJENICA
Pitala je miljenica Sara svoju baku
dal je bila mama!
Pa, kako ne, odgovori baka,
ko je onda tvojoj majci majka?
A, kad si joj majka bako draga,
zašto si nam daleko beztraga,
nisi mlada i sede si kose,
od kada se tako majke nose?!
I ja sam ti srećo bila mlada,
duge kose i vitkoga stasa,
gazela mi ravna bila nije,
al, kad starost stupi sve to skrije!
Zato živi svaki dan ko zvezda,
sijaj jako iz majčinog gnezda,
sokoli se, širi krila svoja,
o životu uči mila moja!!!
Jer jednom ćes i ti na put poći,
tvojoj majci zasuziće oči,
ali, tako znaj da biti mora,
uz tebe je uvek majka tvoja!
Gleda Sara i beše joj jasno,
ali, pomisli- nikada nije kasno!
Moja bako ja ću ti pomoći,
tvoje stare podmladiću oči,
naći ću lek preko sedam gora,
i nestaće svaka tvoja bora,
ići ćemo u šetnju do grada,
bićes mlada bako moja draga!
Igraćemo žmurke u šumarku,
pretvoriću tvoj život u bajku!
E, u bajci to jedino može,
hvala kćeri i tebi moj Bože!
U zagrljaj pade baki Sara,
a, od toga nema lepšeg dara!!!
© Miladinović Sandra