Добродошли!
ДАХ… Ко поток што из твојих груди просипа капи бисерне ћуди пијем твој дах ватрени, луди што у мени чежњу опасну буди Усне ко извор блудно ти љубим жељом ћу сада себи да судим док твој пијем свој дах губим опијен страшћу због које лудим Час овај зато нећу да худим срце ти дајем да … Настави са читањем “ДАХ…”
ДАХ…
Ко поток
што из твојих груди
просипа капи
бисерне ћуди
пијем твој дах
ватрени, луди
што у мени чежњу
опасну буди
Усне ко извор
блудно ти љубим
жељом ћу сада
себи да судим
док твој пијем
свој дах губим
опијен страшћу
због које лудим
Час овај зато
нећу да худим
срце ти дајем
да се уз те будим
дахом се храним,
дахом се појим
јер док тебе дишем
ја постојим…
Братислав Богдановић
ПЕЈЗАЖ У СУМРАК Црвено светло на западу, устрептали ваздух пред кишу, док шетам обалом мочваре. Води се чудни рат, освајају гуске свет, пијавице беже у муљ. Одједном ловац са сачмаром наруши мир. Хитац у празно. Одлетеше гуске и лишће. Црвено светло на западу, кораци у празно обалом мочваре. Свет иде својим путем… Љубодраг Обрадовић
ПЕЈЗАЖ У СУМРАК
Црвено светло на западу,
устрептали ваздух пред кишу,
док шетам обалом мочваре.
Води се чудни рат,
освајају гуске свет,
пијавице беже у муљ.
Одједном ловац
са сачмаром наруши мир.
Хитац у празно.
Одлетеше гуске и лишће.
Црвено светло на западу,
кораци у празно обалом мочваре.
Свет иде својим путем…
Љубодраг Обрадовић
У СТИХ СЕ ОБУЦИ…. Ако желиш драга у стих да те оденем мораш онда скинут све окове са се јер шта ће ти шешир да ти косу скрива кад је твоја коса за ме ствар жива пусти је нек живи у рукама мојим док је нежно мазим да је дахом појим Јер шта ће ти … Настави са читањем “У СТИХ СЕ ОБУЦИ….”
У СТИХ СЕ ОБУЦИ….
Ако желиш драга
у стих да те оденем
мораш онда скинут
све окове са се
јер шта ће ти шешир
да ти косу скрива
кад је твоја коса
за ме ствар жива
пусти је нек живи
у рукама мојим
док је нежно мазим
да је дахом појим
Јер шта ће ти блуза
да ти груди крије
кад у њима сада
моје срце бије
пусти нек их дирам
руком да им годим
да их жарко љубим
блузе ослободим
јер шта ће ти хаљина
да ти тело сплиће
и сапиње грубо
твоје дивно биће
пусти да је скинем
да је с тебе кидам
док те страсно грлим
и дах ти прекидам
ни ципеле мила
теби не требају
само стопала боса
да се мени дају….
Братислав Богдановић
VECNI ZAGRLJAJ Ostani sreca neobecana i nocobdija kao i ja, nastani se u mnoga srca i ljubi nestvarnim poljupcima! Sanjalicama pomozi da nadju put do svoje zvezde, neznalicama udahni zelju da sa mesecom nebom jezde! Ostani dusa beskrajno siroka sa dva prodorna i bistra oka, tuznima izbrisi suze sa lica, patnju iz duse lakovernika! Pratiocima … Настави са читањем “VECNI ZAGRLJAJ – Miladinovic Sandra”
VECNI ZAGRLJAJ
Ostani sreca neobecana i nocobdija kao i ja,
nastani se u mnoga srca i ljubi nestvarnim poljupcima!
Sanjalicama pomozi da nadju put do svoje zvezde,
neznalicama udahni zelju da sa mesecom nebom jezde!
Ostani dusa beskrajno siroka sa dva prodorna i bistra oka,
tuznima izbrisi suze sa lica, patnju iz duse lakovernika!
Pratiocima osvetli puteve i putokaze iskricavim sjajem,
u tebi ce se ogledati nebo, a vas zagrljaj vecno bi da traje!
© Miladinovic Sandra
POPIJ ME KAO LEK Vetrovi me lome, ko talasi more, popij me ko vino sto je dusi lek! Nedaj moju casu nikom ni za gutljaj, neka te opijem jednom zauvek! Zagrli me nezno, privij me uz sebe, svaku moju sumnju spremno odagnaj! Neka se pred tobom rasprostrem ko svila, svaki korak s’ tobom neka bude … Настави са читањем “POPIJ ME KAO LEK – Miladinovic Sandra”
POPIJ ME KAO LEK
Vetrovi me lome, ko talasi more,
popij me ko vino sto je dusi lek!
Nedaj moju casu nikom ni za gutljaj,
neka te opijem jednom zauvek!
Zagrli me nezno, privij me uz sebe,
svaku moju sumnju spremno odagnaj!
Neka se pred tobom rasprostrem ko svila,
svaki korak s’ tobom neka bude raj!!!
Vetrovi me lome, ko talasi more,
kusaj me ko med, polako i slasno!
I nikada previse, da osetis glad,
da probudis zudnju, sto te zove glasno!
Ti si taj sto cujes kada ne govorim,
pa znalacki slutis suze koje krijem!
I reci ti necu nikada da te volim,
iz ociju tvojih ljubav cu da pijem!
© Miladinovic Sandra
УТЕХА.. Када прођу лепи дани и спусте се ноћне туге пољуби ме моја драга јер љубави немам друге Кад ми суза оком крене душа сломи о камење загрли ме тада мила не би ли се зацелила Кад ми јецај груди пара тера срце да занеми ти га узми из недара па у недра стави себи… … Настави са читањем “УТЕХА..”
УТЕХА..
Када прођу лепи дани
и спусте се ноћне туге
пољуби ме моја драга
јер љубави немам друге
Кад ми суза оком крене
душа сломи о камење
загрли ме тада мила
не би ли се зацелила
Кад ми јецај груди пара
тера срце да занеми
ти га узми из недара
па у недра стави себи…
Братислав Богдановић
VERUJ MI…. Ceznja za milovanjima i uzdasima, negde u dubini najdubljih suma je zaspala, otkotrljala se i sakrila kao zabranjena zelja, ali, pece i snagu lomi, od svanuca do veceri, prosto nece da odmori, jer je iskrena!!!! A, ljubav, ona se sakrila negde u stare knjige, i iz novih tamo bezi, u pecine gde zive … Настави са читањем “VERUJ MI – Miladinovic Sandra”
VERUJ MI….
Ceznja za milovanjima i uzdasima,
negde u dubini najdubljih suma je zaspala,
otkotrljala se i sakrila kao zabranjena zelja,
ali, pece i snagu lomi, od svanuca do veceri,
prosto nece da odmori, jer je iskrena!!!!
A, ljubav, ona se sakrila negde u stare knjige,
i iz novih tamo bezi, u pecine gde zive gorske vile!
Ceka tren “osvete”, kada ce svima koza da se najezi,
od snage njene volje i topline takvog daha,
sto ladje nagoni da putuju preko grebena, bez straha!
Romeo i Julija su i tu, na onom nasem starom mostu…
Njihove seni cesto vidim, ma na svakom mostu
su nezna saputanja, zapecacena pisma sa mirisom ruze!
Zazmuri pa otvori oci da to vidis….
Suton je i Sunce pohodi drugu stranu planete,
a, ti nisi dete?! Odbaci magiju sadasnjosti….
i nemoj da se stidis sto ti je magla utrla put,
prasina pala na oci i dusu!!!
Zaigraj u taktu valcera i videces prepunu dvoranu,
hiljade njih plesu omamljeni, gledajuci se u oci,
a, ni tren u stranu!
Veruj mi …….
© Miladinovic Sandra
CAROBNI KRUG Samo oslusni duboko, istrajno ova jutra, zagledaj se u daljine neba, pozuteli list uzmi na dlan, osecas miris, to nije puki san! Polako se protegni na pristima, a, ruke pruzi visoko, visoko… Poljubi vetar sto te grli u hodu, nikada ne propusti ovu epizodu! Uh, kako suska obliznjim sumarkom, dok koracas omamljen jesenjim … Настави са читањем “CAROBNI KRUG – Miladinovic Sandra”
CAROBNI KRUG
Samo oslusni duboko, istrajno ova jutra,
zagledaj se u daljine neba,
pozuteli list uzmi na dlan,
osecas miris, to nije puki san!
Polako se protegni na pristima,
a, ruke pruzi visoko, visoko…
Poljubi vetar sto te grli u hodu,
nikada ne propusti ovu epizodu!
Uh, kako suska obliznjim sumarkom,
dok koracas omamljen jesenjim zrakom!
Sunce sto zavodi znalacki maestralno,
na maskenbalu pod maskom gleda te tajno!
Zagrlis hrast, cujes da dise, a sprema se
da dobro i slasno dusu odmori,
veverica sa javora brzo klisne,
a, duh ovog brega samo sto ne progovori!
Ko vila kraj reke, vodenica stara osmatra,
mirise jos uvek na mladjane dane,
odavno zaboravljena kopni, truli, nestaje,
ali, lice lepotice jos jesen joj daje!
Daj, trgni se vec jednom, jer sve okolo buja,
grozdje je obrano i vino se uveliko toci,
ptice ce uskoro spremno na daleki jug,
ali, ti nikako ne dremaj, jer to je samo carobni krug
i raj za oci!!!
© Miladinovic Sandra
