Дан: 3. октобар 2012.

Док ми живот брзо пролази,
ја се трудим да га зауставим,
па и макар на минут,
то ће бити мој најважнији тренутак,
јер га користим да размишљам о теби,
како те много волим,
како си ми само драга,
то је непроцењив тренутак,
трудим се да такве тренутке имам често,
јер ме они чине срећним човеком,
али ја те волим у сваком тренутку,
ма волим те и још више,
без тебе да ме пољубиш,
ја не могу даље ово да пишем.

Твоје игре љубави,
као игре на срећу,
понекад јако скупе,
као милион у кешу,
и твој ватрени поглед,
често причам да је проклет,
због твојих нежних додира,
крв је почела да се пролива,
твоја игра без имало части,
постала је прича за филм Ниске Страсти,
хтела си да завладаш,
али пала ти је маска,
тада сам сазнао,
да си девојка из пакла.

Како да те освојим,
шта треба да кажем,
да ти купим цео свет,
или можда да те слажем,
учинићу шта год треба,
пропутоваћу пола света,
у најдубљу рупу ја ћу сићи,
али твоју љубав нећу заобићи,
увек тако не достижна,
за мене ти си била,
рекли су ми да си,
према сваком ко’ зла вила,
али ја те волим,
имати те морам,
судбина се умешала,
добила си момка.

Мала је радост,
у мојој души,
без твог срца,
љубав да ми пружи,
шта је живот,
када си сам,
као безвредна кап,
која кане ти на длан,
обриши ми сузе са лица,
јер ни плакање,
није исто без тебе,
у загрљају моме,
сећам се,
од среће,као сунце,
ти си сијала,
и како си ме само гледала,
док си ме љубила,
волим те,
стално си ми говорила,
успомене ове,
држе ме у животу,
знам да никад нећеш доћи,
јер си овај свет напустила,
али ја ћу те чекати,
јер сам ти то давно обећао,
само сам твој,
тебе волим,
свим срцем,
јер наша љубав,
је бесмртна,
тако смо бирали.
одабрали смо савршено.

Празнина у мом срцу,
много јако куца,
стеже ми и душу,
која већ почиње да бледи,
умире полако,
и бежи у свет сенки,
потпуно уништен,
воље више немам,
предајем се,готов сам,
немам више ни за животoм жеља,
не знам шта да радим,
напушта ме срећа,
одлучио сам скачем,
са моста ”лепих жеља”,
пробуди ме из кошмара,
моја лепа жена,
пољуби ме,помази ме,
добро јутро каже,
као последњи пут у животу,
загрлих је јако,
сав срећан што је имам,
за њу увек ту сам само.

Где си моја мала звездо,
што за мене увек сијаш,
па чак и онда кад је небо празно,
и свака нада изгубљена,
сијај,сијај,моја звездо мала,
јер сам ја још увек она иста будала,
обасјај ми пут,снагу ми дај,
да пронађем свој,давно изгубљени сан,
не дозволи да паднем и будем сам,
пошаљи ми анђела да води ме кроз таму,
анђео је за мене једна девојка лепа,
коју сам срео некад давно у сну,
некад сам је и звао мала сјајна звездо,
тако си јако увек сијала,
да си ми срце увек загрејала,
зар се још увек не сећаш ко си и шта си,
упознали смо се у сну а живели у јави,
ти си за мене анђео и мала слатка звезда,
девојка из снова,љубав без граница,
у почетку мала светлост,
сада велика ко сунце,
и сија само на моме небу,
то је моја љубав,
нека свако зна,
волећу те највише,од срца само ја.

Када сам те угледао,
оживео сам опет,
опет сам онај стари,
онај што те воли,
баш тај који за тебе живи стално,
али кад одеш,
ја сам опет тужан,
тужан без тебе,
изгубљен,сам,негде,
чекам стално,па и сада,
само да ти видим лице,
лице анђела,што ми дах одузима,
тако нежна и лепа,
нестварна ал’ стварна,
зато тебе од свих бирам,
јер си ти она права,
али ти то не знаш,
волети ме нећеш,
ал’ ја ћу тебе стално,
као што волим те и сада,
а волећу те и сутра,
и јуче и негде и тамо.

Као сунце кроз облаке,
моје срце сад стало је,
не могу чак ни дисати,
немам снаге ни говорити,
бојим се чак и мислити,
зар опет питаш шта ми је,
волим те,ал’ немам те,
желим те,ал’ ти ниси ту,
причај ми,певај ми,
љуби ме,плеши самном,
врати ме у живот,
само сам твој,зар не видиш,
много те волим,спаси ме,
буди моја љубав,срећа,
моја вољена девојка,
бићу заувек твој,
само требаш да ме пустиш,
у срце твоје пуно љубави,
пожури,данас је тај дан,
кад сам опет слободан,
кад сам опет само твој,
а ти најзад само моја,
љубав је победила,волим те.

До касно у ноћ ја мислим о теби,
па чак и онда када ти лепе снове сањаш,
кад си на неком другом,бољем месту,
када о мени не размишљаш,
а ја мислим само о теби,
а ја ћу све до зоре о теби мислити,
и маштати како би могла само да ме волиш,
јер јутарње сунце ја несмем дочекати,
бар не,док сам без тебе,
зато је сада,ноћ мој пријатељ,
јер ми дозвољава да те макар у мислима,
у свом тужном свету имам као праву љубав,
љубав,која ме одржава у животу,
љубав,која ми даје снаге,
да преболим јутро без тебе,
да издржим самоћу дугога дана,
и да дочекам тренутак,
када ћеш ући у живот мој,
јер си у срце моје,већ ушла,
али уђи вечерас и у снове моје,
тамо те чекам,да ти кажем волим те,
да заиграмо романтични плес под звездама,
да се шетамо на обали мора,
и дочекамо залазак сунца,
волим те принцезо моја,
јер ако у стварности заједно не можемо бити,
буди сад уз мене,јер брзо ће зора.