Месец: октобар 2012.

Јутро без тебе

Јутро без тебе, Поново је стигло, Ја опет тужно, Чекам твоје писмо. Ни кафа није иста, Кад се пије сама, Нема ни тебе, Ни твог лепог гласа. Сећам се погледа, Сећам се и додира, О Боже, Зашто је отишла. Пољубац страствен, Твој је био поклон, Ја сам зато опет, Заточен у прошлост. Јутро без тебе, … Настави са читањем “Јутро без тебе”

Јутро без тебе,
Поново је стигло,
Ја опет тужно,
Чекам твоје писмо.

Ни кафа није иста,
Кад се пије сама,
Нема ни тебе,
Ни твог лепог гласа.

Сећам се погледа,
Сећам се и додира,
О Боже,
Зашто је отишла.

Пољубац страствен,
Твој је био поклон,
Ја сам зато опет,
Заточен у прошлост.

Јутро без тебе,
Постало је тихо,
Твоју љубав сада,
Замењује вино.

Пешчана олуја

Пешчана олуја, Брза као муња, Господари пустињом, И убија сад свуда. Ваздухом се креће, Врло брзо лови, Свако зрно песка, Јак је војник нови. У недоглед се протеже, Када њоме шеташ, Оаза ти је близу, А не можеш да гледаш. Убија те сунце, Јаче него жега, Боље брже трчи, Олуја сад се спрема.

Пешчана олуја,
Брза као муња,
Господари пустињом,
И убија сад свуда.

Ваздухом се креће,
Врло брзо лови,
Свако зрно песка,
Јак је војник нови.

У недоглед се протеже,
Када њоме шеташ,
Оаза ти је близу,
А не можеш да гледаш.

Убија те сунце,
Јаче него жега,
Боље брже трчи,
Олуја сад се спрема.

Srbijo

Srbijo,zemljo okicena sljivom, Srbine,oracu srodio se s njivom. Procula se zutom dinjom, Suvom sljivom,mangulicom svinjom. O Srbijo,zemljo grozdja, Knez Lazara vozda Karadjordja. Tebe krase rodna Zupa i Morava, Obilic Milos i Nemanjic Sava. O Srbine zaogrnut gunjom, Srbojo majko zamirisi dunjom. Srbine gedzo krasi te opanak, Knez Milos Takovski ustanak. Srbijo zemljo proslavljena frulom, Sindjelicem … Настави са читањем “Srbijo”

Srbijo,zemljo okicena sljivom,
Srbine,oracu srodio se s njivom.
Procula se zutom dinjom,
Suvom sljivom,mangulicom svinjom.

O Srbijo,zemljo grozdja,
Knez Lazara vozda Karadjordja.
Tebe krase rodna Zupa i Morava,
Obilic Milos i Nemanjic Sava.

O Srbine zaogrnut gunjom,
Srbojo majko zamirisi dunjom.
Srbine gedzo krasi te opanak,
Knez Milos Takovski ustanak.

Srbijo zemljo proslavljena frulom,
Sindjelicem casnom Cele kulom,
Kolubaro Cer planinom,
i vojvodom Misic Zivojinom.

Medjila te Drina krivudava
O Srbine,o krobnice plava!
Srbijo majko uz gusle opevana,
junaci Kumanova i Kajmakcalana.

Oj Srbijo povijo i plotu,
pamtis li jos Albansku golgotu?
Cica Drazu njegov grob skriveni?
O Srbine,rode izmuceni!

O Srbine pamti pesmu ovu,
sacuvaj bozure na Kosovu!
Pricaj da cuje svet
zasto je zivote dalo Jugovica devet!

ЖЕЛИМ НЕШТО…

ЖЕЛИМ НЕШТО… Пусти нек мој ветар твоју крошњу њише нек повије гране и милује лишће Пусти нек моја роса на твој цветак падне можда се из тога нешто лепо деси Пусти срце моје нек те са собом носи јер није лепота љубав да се води већ кад се из тога нешто лепо роди… Братислав Богдановић

ЖЕЛИМ НЕШТО…

Пусти нек мој ветар
твоју крошњу њише
нек повије гране
и милује лишће
Пусти нек моја роса
на твој цветак падне
можда се из тога
нешто лепо деси
Пусти срце моје
нек те са собом носи
јер није лепота
љубав да се води
већ кад се из тога
нешто лепо роди…

Братислав Богдановић

СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ…

СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ… Те ноћи кад се пробудих без тебе помислих на трен ма имам ћебе ал хладно ми беше у ноћи без тебе и срце поче страшно да ми зебе Тог јутра кад те није било пуно се туге у мени слило отишла си тек тако, срам те било а волео сам свако … Настави са читањем “СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ…”

СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ…

Те ноћи кад се пробудих без тебе
помислих на трен ма имам ћебе
ал хладно ми беше у ноћи без тебе
и срце поче страшно да ми зебе
Тог јутра кад те није било
пуно се туге у мени слило
отишла си тек тако, срам те било
а волео сам свако твоје кило
Тог дана када сам сам остао
своја сам сенка постао
ал ти не беше ту да у њеном хладу
безбрижно пијеш своју лимунаду…

Братислав Богдановић

Магла

Кад се небо спусти, И прекрије свет, Тад се тихо рађа, Маглени брег. Густа је то тмина, Нема чак ни душу, Кришом се спусти, И прогута сваку жртву. Не бира време, Не бира ни место, Храни се душом, А некада и срећом. Сада скупи петљу, И покушај је наћи, Кад у маглу уђеш, Пробај сад … Настави са читањем “Магла”

Кад се небо спусти,
И прекрије свет,
Тад се тихо рађа,
Маглени брег.

Густа је то тмина,
Нема чак ни душу,
Кришом се спусти,
И прогута сваку жртву.

Не бира време,
Не бира ни место,
Храни се душом,
А некада и срећом.

Сада скупи петљу,
И покушај је наћи,
Кад у маглу уђеш,
Пробај сад изаћи.

НОЋАС… – Братислав Богдановић

НОЋАС… Узми ме ноћас под своје скуте нек усне моје на твојим ћуте те вреле усне неће те опећи ћутећи, свашта ће ти рећи

НОЋАС…

Узми ме ноћас
под своје скуте
нек усне моје
на твојим ћуте
те вреле усне
неће те опећи
ћутећи,
свашта ће ти рећи

Настави са читањем “НОЋАС… – Братислав Богдановић”

БАГРЕМ – Саша Милетић

Крај потока у травама дивљим Витлало је неко ветровито време На брежуљку поред старе, разгранате липе Проклијало гордо багремово семе Храниле га кише, подизало сунце Будиле га зоре, опседали дроздови Радовале пчеле, штитили га људи Зими га грејали чисти бели гроздови Нарастао багрем сад у небо гледа У месецу мају ништа није крио Цветовима својим … Настави са читањем “БАГРЕМ – Саша Милетић”

Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе, разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе

Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови

Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био

А крошња му лишћем препуна живота
Клањају се пред њим врбе и тополе
Гране су му топла украсила гнезда
И зверке што у трњу заклоништа воле

Хладио је главе кад звезда упекне
Опијао вече ветар кад га њише
Скривао је сенком заљубљене душе
Расцветали багрем ноћу кад мирише

Крај године ове, крепило га време
Крај потока на брежуљку он и даље блиста
И некако с пролећа у замаху снаге
Све се више шири и све гушће листа

Још увек је тамо, брани своје место
Штити своје семе, веран шумском роду
Не слутећи ништа са свога станишта
Дал’ ће бити огрев ил’ украс на поду