Савршена ноћ

Док месец лепо сија, Једна звезда скаче, Одмах сам је срећо, Радо скино’ зате. Метеори пљуште, Као киша усред лета, Док ја нежно љубим, Твоје усне боје меда. На вратима љубави, Моје срце куца, У овој ноћи дивној, Рођена су чуда. Лице твоје анђела, На месечини сија, Опет си постала, Лепша него вила.

Док месец лепо сија,
Једна звезда скаче,
Одмах сам је срећо,
Радо скино’ зате.

Метеори пљуште,
Као киша усред лета,
Док ја нежно љубим,
Твоје усне боје меда.

На вратима љубави,
Моје срце куца,
У овој ноћи дивној,
Рођена су чуда.

Лице твоје анђела,
На месечини сија,
Опет си постала,
Лепша него вила.

Као сенка

Трагови прошлости, Су свуда око мене, Најчешћи су снови, И неуслишене жеље. Један корак погрешан, Цео живот те прати, И кад си сигуран на светлу, Па и кад си сам у тами. До колена дотучен, Као сенка мртав ходам, Успомена обична, Постала је мора. Утваре ил’ духови, У свету пуном таме, Прогањају хладнокрвно, И старе … Настави са читањем “Као сенка”

Трагови прошлости,
Су свуда око мене,
Најчешћи су снови,
И неуслишене жеље.

Један корак погрешан,
Цео живот те прати,
И кад си сигуран на светлу,
Па и кад си сам у тами.

До колена дотучен,
Као сенка мртав ходам,
Успомена обична,
Постала је мора.

Утваре ил’ духови,
У свету пуном таме,
Прогањају хладнокрвно,
И старе и младе.

САЊАР…

САЊАР… Ноћас сам те срео у сну на трен беше као да си ту сакривена између чешње и жеље у сећању што ме болом меље лебдела си у сну мом, А ја вечити сањар пустих да кроз сваки дамар опет ме прожме твој лик и као да крај мене си тик оживеше успомене заплесаше старе … Настави са читањем “САЊАР…”

САЊАР…

Ноћас сам те срео у сну
на трен беше као да си ту
сакривена између чешње и жеље
у сећању што ме болом меље
лебдела си у сну мом,
А ја вечити сањар
пустих да кроз сваки дамар
опет ме прожме твој лик
и као да крај мене си тик
оживеше успомене
заплесаше старе сене
што по ноћи гоне мене
И можда ме болело не би
да те немам толико у себи
да моји снови жеље пусте
душу хоће да ми пусте
саткани од магле густе
дању бледе па се с тамом
на ме опет спусте….

Братислав Богдановић