Добродошли!
ДУХ…. Ти си само дух што овуда хода једна сенка жива између стихова и сна.. Ти си само душа што љубав призива речју и сликом своје биће да… Ти си само шапат што овуда свира док шапућеш песму што ми срце дира… Братислав Богдановић
ДУХ….
Ти си само дух
што овуда хода
једна сенка жива
између стихова и сна..
Ти си само душа
што љубав призива
речју и сликом
своје биће да…
Ти си само шапат
што овуда свира
док шапућеш песму
што ми срце дира…
Братислав Богдановић
Пјевај ми јаблана брезу и бор Пјевај ми плаво и стари храст Сутона жиле разгранат хор И к небу корјеном преломљен раст Пјевај ми ријеке и модро море И сваког кретања небески ток Свјетлост пјевај пјевај ми зоре И у сну сваког вира небески сок Пјевај ми Сунце и Мјесеца траг Одсјаје звијезда … Настави са читањем “Пјевај ми јаблана брезу и бор”
Пјевај ми јаблана брезу и бор
Пјевај ми плаво и стари храст
Сутона жиле разгранат хор
И к небу корјеном преломљен раст
Пјевај ми ријеке и модро море
И сваког кретања небески ток
Свјетлост пјевај пјевај ми зоре
И у сну сваког вира небески сок
Пјевај ми Сунце и Мјесеца траг
Одсјаје звијезда на длану прах
У пјевању сваком пјевања маг
Пјесмом да никад не изгуби дах
Пјевај ми цвијет полен сред цвијета
И кап познања са зеленог листа
Пјевај да пјесма не буде клета
И душа сред пјесме да буде чиста
Надања пјевај и пјевај жртве
У магли хтијења земљани грумен
Пјевај да пјевају и усне мртве
Пјевај да пјева и осмјех румен
Чекања пјевај од свијета гола
И народ сваки сред своје њиве
Пјевај да не умре у сред свег бола
Ни народ мој у плоду шљиве
Пјевај и не плачи сред лудог смисла
Да суза осмјех најбоље зна
И суза ниједна да није писла
У ћутању осмјехом пјесму нек тка
Пјевај све језике и пјевај смирај
Ријечи сваке кроз неба ход
У пјесми народа утихни и бирај
Васцијели свијет да буде ти род
Пјевај ми јаблана брезу и бор
Пјевај ми плаво и стари храст
Сутона жиле разгранат хор
И к небу корјеном преломљен раст
©Мирослава Одаловић
ВОЛЕО САМ… Волео сам твоје очи благе срцем целим из све своје снаге волео их, ти их другом даде па на срце горка туга паде Волео сам усне твоје меке љубио их покрај наше реке сад су за ме хладне и далеке док их љубе туђе усне неке Волео сам твоју косу дугу мрсио је … Настави са читањем “ВОЛЕО САМ…”
ВОЛЕО САМ…
Волео сам твоје очи благе
срцем целим из све своје снаге
волео их, ти их другом даде
па на срце горка туга паде
Волео сам усне твоје меке
љубио их покрај наше реке
сад су за ме хладне и далеке
док их љубе туђе усне неке
Волео сам твоју косу дугу
мрсио је са ветром у лугу
сад је други мрси и мирише
док крај тебе снива и уздише
Волео сам и још увек те волим
ал за љубав нећу да те молим
па се свога срца јако бојим
јер без тебе као да не постојим…
Братислав Богдановић
ЉУБАВ ИЛИ СТРАСТ… Зашто горе моје вене кад си ти поред мене шта то пали моје жице док ти љубим медно лице Зашто пламти твоје тело припијено уз ме цело шта то жари моја бедра док милујем ти бујна недра Зашто пече твоја рука кад ме дираш око струка шта то пржи моје груди док … Настави са читањем “ЉУБАВ ИЛИ СТРАСТ…”
ЉУБАВ ИЛИ СТРАСТ…
Зашто горе моје вене
кад си ти поред мене
шта то пали моје жице
док ти љубим медно лице
Зашто пламти твоје тело
припијено уз ме цело
шта то жари моја бедра
док милујем ти бујна недра
Зашто пече твоја рука
кад ме дираш око струка
шта то пржи моје груди
док их твоја кожа буди
Зашто греју усне твоје
када љубиш усне моје
шта то спаја нас двоје
да ли љубав или страст то је…
Братислав Богдановић
INSOMNIA Obuci me u osecaj miline, da mi se cini da sanjam sve sto se zbi! Purpurna jutra nek budu tajna, a, moja insomnia licno tI! Razvedri mi ove olujne dane, da pomislim da sam kod ekvatora! Sanjiva nada neka se trgne od straha, da necu postati voljena zora! Okupaj me zaboravom za boli, sto … Настави са читањем “INSOMNIA – Miladinovic Sandra”
INSOMNIA
Obuci me u osecaj miline,
da mi se cini da sanjam sve sto se zbi!
Purpurna jutra nek budu tajna,
a, moja insomnia licno tI!
Razvedri mi ove olujne dane,
da pomislim da sam kod ekvatora!
Sanjiva nada neka se trgne od straha,
da necu postati voljena zora!
Okupaj me zaboravom za boli,
sto prodjose kao tmurni casi!
Zapljusni me najtoplijim talasom,
sto moju zedj za strascu gasi!
O, nestani na tren pa se pojavi,
kao fantom u operi na sceni!
Ocaraj me svojim pogledom,
da mi od zelje bice zatreperi !
Namigni mi ko kicos na ulici,
koji ima u sebi urodjenog duha!
Posalji mi priznanje ljubavi u boci ,
note koje bude i nemog bez sluha!
Procitaj svaku moju misao,
bez pitanja drugih o prohujalom!
Zadivi me svetloscu svojih koraka,
i svojih misli iznad oblaka!
I da li trazim nemoguce,
da budes bice sto zna da voli!?
Ako je napor ovo sto zelim,
oprosti…
Ovo se ne uci ni na ulici, ni u skoli!
© Miladinovic Sandra
LAKO SAM TE KUPILA Lako sam te kupila, poklonila sam ti prozor svoje duse, leptiri moje iskrenosti su te golicali, ama nista nije bilo izraz glume, i uvek sam te u oci gledala, a, to svako ne moze i ne ume! Lako sam te kupila, nesigurnost u oku sto lici na tmurni dan, brzopleti pokret … Настави са читањем “LAKO SAM TE KUPILA …- Miladinovic Sandra”
LAKO SAM TE KUPILA
Lako sam te kupila,
poklonila sam ti prozor svoje duse,
leptiri moje iskrenosti su te golicali,
ama nista nije bilo izraz glume,
i uvek sam te u oci gledala,
a, to svako ne moze i ne ume!
Lako sam te kupila,
nesigurnost u oku sto lici na tmurni dan,
brzopleti pokret i osmeh,
jer imas nemiran san!
Otkud to da je tajna ljubavi neka velika tajna,
za neznalicu jeste, jer ima dusu praznu, olujnu i crnu,
kada vidi ruzu, ona ne vidi nju, vec razmislja o trnu!
Lako sam te kupila,
prirodnim smehom i suzom,
recima koje izviru iz moje sustine,
a, tvoj ego iza koga se krije strah,
poput najvece planine,
krio je samo negativ istine,
kao ostavljeno bez majke bespomocno pile!
Lako sam te kupila,
sa rekom sam zuborila,
sa brezom zborila, a sa slavujem vila gnezdo!
Nocima sam stihove plela,
pretakla sve u reci i razgovarala sa nekim!
Danica je zovu, a pleneta je Venera!
Kaze da je takva sudbina zena…
Kao ja…..
Lako sam te kupila!!!
Dusom sto voleti zna … pa sta!!!
© Miladinovic Sandra
ЈОШ УВЕК ТЕ ВОЛИМ… Суза по суза низ образе плови на снове пада па их тугом ломи где се то крпе поломљени снови да поново буду нови Дах по дах у грудима боли кад љубав се гаси а срце још воли где се то лечи срце што стаје да снагу нађе и себе ти опет … Настави са читањем “ЈОШ УВЕК ТЕ ВОЛИМ…”
ЈОШ УВЕК ТЕ ВОЛИМ…
Суза по суза
низ образе плови
на снове пада
па их тугом ломи
где се то крпе
поломљени снови
да поново буду нови
Дах по дах
у грудима боли
кад љубав се гаси
а срце још воли
где се то лечи
срце што стаје
да снагу нађе
и себе ти опет даје…
Братислав Богдановић
CRVENA HALJINA Crvenu haljinu ja cu obuci, zlatom protkanu od istocne svile, crvene rukavice otmene duge, kao sto nose nad oblacima vile!!! Natocicu crveno vino i ici put svetlosti, koja me vuce samilosno, zove me, prosto mami oduvek, kao da me smatra pocasnim gostom! Zlatnu kapiju lagano odgurnucu, i poci stazom mirisnih ruza, kroz grane … Настави са читањем “CRVENA HALJINA – Miladinovic Sandra”
CRVENA HALJINA
Crvenu haljinu ja cu obuci,
zlatom protkanu od istocne svile,
crvene rukavice otmene duge,
kao sto nose nad oblacima vile!!!
Natocicu crveno vino i ici put svetlosti,
koja me vuce samilosno,
zove me, prosto mami oduvek,
kao da me smatra pocasnim gostom!
Zlatnu kapiju lagano odgurnucu,
i poci stazom mirisnih ruza,
kroz grane breza i vitih jela,
dok zlacano sunce ruke mi pruza!!!
I dok sve blista nemirom culnim,
okrenucu se jednom unazad,
videcu sebe dok nemo stojim,
prostor izmedju nas bice prazan!
Ne, ovo nece biti moj kraj,
jer to sto cu pohoditi Raj,
ne znaci da ostavljam voljom svanuca,
onda kada nije ni vreme, ni cas,
kada nije ni doba, ni sudba,
kada ne cujem sa neba glas!
Vec cu ovaj dar sto me snadje,
nositi u sebi dok god sam ziva,
u dobru bice mi opomena,
u zlu snazna, istrajna krila!
© Miladinovic Sandra
НЕГДЕ… Негде испод дуге тражио сам боје да дочарају ми изгубљене очи твоје али такве боје више не постоје јер само очи твоје беху огледало моје.. Негде покрај мора слушао сам ветар тражио звуке што на твој глас личе али ветар бесни да шапуће не уме нити твоје речи може да разуме.. Негде усред баште … Настави са читањем “НЕГДЕ…”
НЕГДЕ…
Негде испод дуге тражио сам боје
да дочарају ми изгубљене очи твоје
али такве боје више не постоје
јер само очи твоје беху огледало моје..
Негде покрај мора слушао сам ветар
тражио звуке што на твој глас личе
али ветар бесни да шапуће не уме
нити твоје речи може да разуме..
Негде усред баште тражио сам цвеће
цвеће које на те може да мирише
али оно тамо ни не расте више
спрале су га неке дуге сетне кише..
Негде у животу волех друге жене
љубећи их тражих усне њене
ал те усне једне драге сене
имају само давне успомене…
Братислав Богдановић
