CRVENA HALJINA
Crvenu haljinu ja cu obuci,
zlatom protkanu od istocne svile,
crvene rukavice otmene duge,
kao sto nose nad oblacima vile!!!
Natocicu crveno vino i ici put svetlosti,
koja me vuce samilosno,
zove me, prosto mami oduvek,
kao da me smatra pocasnim gostom!
Zlatnu kapiju lagano odgurnucu,
i poci stazom mirisnih ruza,
kroz grane breza i vitih jela,
dok zlacano sunce ruke mi pruza!!!
I dok sve blista nemirom culnim,
okrenucu se jednom unazad,
videcu sebe dok nemo stojim,
prostor izmedju nas bice prazan!
Ne, ovo nece biti moj kraj,
jer to sto cu pohoditi Raj,
ne znaci da ostavljam voljom svanuca,
onda kada nije ni vreme, ni cas,
kada nije ni doba, ni sudba,
kada ne cujem sa neba glas!
Vec cu ovaj dar sto me snadje,
nositi u sebi dok god sam ziva,
u dobru bice mi opomena,
u zlu snazna, istrajna krila!
© Miladinovic Sandra