Дан: 20. октобар 2012.

VECNI ZAGRLJAJ

Ostani sreca neobecana i nocobdija kao i ja,
nastani se u mnoga srca i ljubi nestvarnim poljupcima!
Sanjalicama pomozi da nadju put do svoje zvezde,
neznalicama udahni zelju da sa mesecom nebom jezde!

Ostani dusa beskrajno siroka sa dva prodorna i bistra oka,
tuznima izbrisi suze sa lica, patnju iz duse lakovernika!
Pratiocima osvetli puteve i putokaze iskricavim sjajem,
u tebi ce se ogledati nebo, a vas zagrljaj vecno bi da traje!

© Miladinovic Sandra

POPIJ ME KAO LEK

Vetrovi me lome, ko talasi more,
popij me ko vino sto je dusi lek!
Nedaj moju casu nikom ni za gutljaj,
neka te opijem jednom zauvek!

Zagrli me nezno, privij me uz sebe,
svaku moju sumnju spremno odagnaj!
Neka se pred tobom rasprostrem ko svila,
svaki korak s’ tobom neka bude raj!!!

Vetrovi me lome, ko talasi more,
kusaj me ko med, polako i slasno!
I nikada previse, da osetis glad,
da probudis zudnju, sto te zove glasno!

Ti si taj sto cujes kada ne govorim,
pa znalacki slutis suze koje krijem!
I reci ti necu nikada da te volim,
iz ociju tvojih ljubav cu da pijem!

© Miladinovic Sandra

VERUJ MI….

Ceznja za milovanjima i uzdasima,
negde u dubini najdubljih suma je zaspala,
otkotrljala se i sakrila kao zabranjena zelja,
ali, pece i snagu lomi, od svanuca do veceri,
prosto nece da odmori, jer je iskrena!!!!

A, ljubav, ona se sakrila negde u stare knjige,
i iz novih tamo bezi, u pecine gde zive gorske vile!
Ceka tren “osvete”, kada ce svima koza da se najezi,
od snage njene volje i topline takvog daha,
sto ladje nagoni da putuju preko grebena, bez straha!

Romeo i Julija su i tu, na onom nasem starom mostu…
Njihove seni cesto vidim, ma na svakom mostu
su nezna saputanja, zapecacena pisma sa mirisom ruze!
Zazmuri pa otvori oci da to vidis….
Suton je i Sunce pohodi drugu stranu planete,
a, ti nisi dete?! Odbaci magiju sadasnjosti….
i nemoj da se stidis sto ti je magla utrla put,
prasina pala na oci i dusu!!!
Zaigraj u taktu valcera i videces prepunu dvoranu,
hiljade njih plesu omamljeni, gledajuci se u oci,
a, ni tren u stranu!
Veruj mi …….

© Miladinovic Sandra

CAROBNI KRUG

Samo oslusni duboko, istrajno ova jutra,
zagledaj se u daljine neba,
pozuteli list uzmi na dlan,
osecas miris, to nije puki san!

Polako se protegni na pristima,
a, ruke pruzi visoko, visoko…
Poljubi vetar sto te grli u hodu,
nikada ne propusti ovu epizodu!

Uh, kako suska obliznjim sumarkom,
dok koracas omamljen jesenjim zrakom!
Sunce sto zavodi znalacki maestralno,
na maskenbalu pod maskom gleda te tajno!

Zagrlis hrast, cujes da dise, a sprema se
da dobro i slasno dusu odmori,
veverica sa javora brzo klisne,
a, duh ovog brega samo sto ne progovori!

Ko vila kraj reke, vodenica stara osmatra,
mirise jos uvek na mladjane dane,
odavno zaboravljena kopni, truli, nestaje,
ali, lice lepotice jos jesen joj daje!

Daj, trgni se vec jednom, jer sve okolo buja,
grozdje je obrano i vino se uveliko toci,
ptice ce uskoro spremno na daleki jug,
ali, ti nikako ne dremaj, jer to je samo carobni krug
i raj za oci!!!

© Miladinovic Sandra