Добродошли!
Tvoj lik, slike citavi filmovi imaju termin u trenutku zatvorenih ociju.. pustaju se sami skoro pa su nezaustavljivi. Sve je u redu samo prevoda nema.. Bas taj film nikada nisam shvatila a omiljen mi je. Pusta se samo kad ja necu.
Tvoj lik, slike citavi filmovi imaju termin u trenutku zatvorenih ociju.. pustaju se sami skoro pa su nezaustavljivi. Sve je u redu samo prevoda nema.. Bas taj film nikada nisam shvatila a omiljen mi je. Pusta se samo kad ja necu.
Lazes kada kazes sam si i neispunjen oci su ti pune suza, ispunjene su. Ruke drzis sklopljene, spojene su. Linije dlanova, ispunjene su prljavstinom olovke i papira. Srce? da nije puno ne bi radilo. Lazes, ali ipak, u pravu si.. ili je to vec pitanje cime se zadovoljavas?
Lazes kada kazes sam si i neispunjen
oci su ti pune suza, ispunjene su.
Ruke drzis sklopljene, spojene su.
Linije dlanova, ispunjene su prljavstinom
olovke i papira.
Srce? da nije puno ne bi radilo.
Lazes, ali ipak,
u pravu si.. ili je to vec pitanje
cime se zadovoljavas?
ПОКЛОН… Шта поклонити сањару што снове тако дивне има дал за поклоне у њима још негде места има Шта поклонити души што је љубави већ пуна док о срећи она снива јер срећа за поклон не бива Шта поклонити срцу што за друге одвећ бије кад оно никад празно није Знам поклонићу ти жељу од … Настави са читањем “ПОКЛОН…”
ПОКЛОН…
Шта поклонити сањару
што снове тако дивне има
дал за поклоне у њима
још негде места има
Шта поклонити души
што је љубави већ пуна
док о срећи она снива
јер срећа за поклон не бива
Шта поклонити срцу
што за друге одвећ бије
кад оно никад празно није
Знам поклонићу ти жељу
од среће већу од сна бељу
жељу да све што имаш
са неким поделиш….
Братислав Богдановић
Rodni kraju ostavih te davno Napustih te Pomoravlje plavno U torbici sa pogacom vrucom Osta majka da place pred kucom. Odoh tada kao dete gladno Siromasno,posteno al radno Cesto sanjam selo rodnu kucu Oca svoga dok krpi obucu. I evo vetar je odneo svaki trag Trava je prekrila kucni prag Na odzaku nasem ne stanuju … Настави са читањем “ČEŽNJA – Rade Milić”
Rodni kraju ostavih te davno
Napustih te Pomoravlje plavno
U torbici sa pogacom vrucom
Osta majka da place pred kucom.
Odoh tada kao dete gladno
Siromasno,posteno al radno
Cesto sanjam selo rodnu kucu
Oca svoga dok krpi obucu.
I evo vetar je odneo svaki trag
Trava je prekrila kucni prag
Na odzaku nasem ne stanuju rode
Majka stara na pocinak vecni ode.
Cekala je majka i imala zelju
Da povede kolo sinu na veselju
Zelela je stara da zagrli snaju
Da pred kucom deca se igraju.
O detinjstvo moje ostavljeni dome
Svi se nadaju nekom a ti nemas kome
U prolece kad procveta ljubicica
Kada dodju jata lastavica.
Rodna kuco ja za tobom zalim
Dolazim ti da kandilo palim
Da u tebi ja slavu proslavim
Iz mladosti gresku da ispravim.
У свету бројева сабирак један није имао мира себи тражио сабирак други не би ли дошли до збира. Гледано с’ математичке стране то је посао лак сваки број може бити први ил’ други сабирак. Ал’ када си умањеник не надаш се таквој срећи, знаш да мораш увек бити од умањилаца већи. Умањеник своје место уна … Настави са читањем “О БРОЈЕВИМА – Тања”
У свету бројева сабирак један
није имао мира
себи тражио сабирак други
не би ли дошли до збира.
Гледано с’ математичке стране
то је посао лак
сваки број може бити
први ил’ други сабирак.
Ал’ када си умањеник
не надаш се таквој срећи,
знаш да мораш увек бити
од умањилаца већи.
Умањеник своје место
уна напамет из навике,
од њега се увек узме
да би дошли до разлике.
У задатку када пише
да цветића има више
покажи тад своје знање
употреби сабирање.
Кад некоме нешто дајеш
ил’ без питања ти узме
да утврдиш ново стање
користи одузимање.
Посла су ти пуне руке
кад се латиш те науке.
примењујеш све тактике
у задацима из математике.
РАСТАНАК… Не љути се душо моја на велику љубав твоју кад сутра ћеш сузе лити а ја ћи ти мила моја опет негде далек бити Не љути се драга моја јер ће срце остат стобом па кад мислиш да си сама не дај да те вара тама сама никад одвећ ниси као што сам у … Настави са читањем “РАСТАНАК…”
РАСТАНАК…
Не љути се душо моја
на велику љубав твоју
кад сутра ћеш сузе лити
а ја ћи ти мила моја
опет негде далек бити
Не љути се драга моја
јер ће срце остат стобом
па кад мислиш да си сама
не дај да те вара тама
сама никад одвећ ниси
као што сам у твом срцу
и у моме увек ти си…
Братислав Богдановић
svitanje vjenčava bat sanjanih koraka sa tminom što dobuje tiho kraj uha ono stapa svjetlost i vrelinu mraka i šapat tad postaje naušnica sluha i ruke tad postaju šareni leptiri sa bjeline jastuka tiho budjeni prste pomijeraju duboki nemiri svakom znani dati svakome suđeni nekom se kapci teški otvaraju zjena misli pogled samo nemir biva … Настави са читањем “Svitanje vjenčava bat sanjanih koraka”
svitanje vjenčava bat sanjanih koraka
sa tminom što dobuje tiho kraj uha
ono stapa svjetlost i vrelinu mraka
i šapat tad postaje naušnica sluha
i ruke tad postaju šareni leptiri
sa bjeline jastuka tiho budjeni
prste pomijeraju duboki nemiri
svakom znani dati svakome suđeni
nekom se kapci teški otvaraju
zjena misli pogled samo nemir biva
a u dnu sveg vida tmine se odmaraju
i u dnu sveg nemira tišina sniva
1995-2012
ГДЕ ДА СПУСТИМ СУЗЕ… Где да спустим сузе моје да их време не попије да остану тако бистре као некад очи твоје Где да одем да не мислим како судба све однесе ову тугу да потиснем и да тебе опет волим Где да спавам, очи склопим а да тебе у сну видим и у њему … Настави са читањем “ГДЕ ДА СПУСТИМ СУЗЕ…”
ГДЕ ДА СПУСТИМ СУЗЕ…
Где да спустим сузе моје
да их време не попије
да остану тако бистре
као некад очи твоје
Где да одем да не мислим
како судба све однесе
ову тугу да потиснем
и да тебе опет волим
Где да спавам, очи склопим
а да тебе у сну видим
и у њему стобом ходим
душу пустим да одахне
јер те срећан опет водим
Где да умрем за сећање
да проживим оне дане
и залечим болне ране
па нек онда све нестане…
Братислав Богдановић
TORNADO Srela sam te slucajno, smejes se i rekla bih.. srecu donosis gde krocis! U ocima krijes iskru proslosti, i nekoliko bora na celu vijugaju! Stisak ruke ti je neprocitan, ali, sve tvoje tajne se lako saznaju! I koga krijes dok zivis pod maskom, zivot prolazi kao tornado?! I koga volis ti luda glavo, ni … Настави са читањем “TORNADO – Miladinovic Sandra”
TORNADO
Srela sam te slucajno,
smejes se i rekla bih..
srecu donosis gde krocis!
U ocima krijes iskru proslosti,
i nekoliko bora na celu vijugaju!
Stisak ruke ti je neprocitan,
ali, sve tvoje tajne se lako saznaju!
I koga krijes dok zivis pod maskom,
zivot prolazi kao tornado?!
I koga volis ti luda glavo,
ni sebe, ni druge, ni nebo plavo?!
A, nekoliko sedih mesecare,
i korak ti je pospan, umoran…
Sav umisljen glumac ulice,
a, isti ti je svaki dan!
Srecno i idi, nestani, samo idi ….
Meni si stran…..i za “Dobar dan!”
© Miladinovic Sandra
ILUZIJA Iluzija, ta divna dama, posle duge samoce je ogromna prevara, i laz da nisam sama… Ne, nisam sama?! Iluzija, ta divna dama, zelja da se u necijem zagrljaju topis, i ponavljas kada oci sklopis… Ne, nisam sama?! I zasto me ta varka opije i pored svesti, pored saznanja i svega sto govori, da je … Настави са читањем “ILUZIJA – Miladinovic Sandra”
ILUZIJA
Iluzija, ta divna dama,
posle duge samoce je ogromna prevara,
i laz da nisam sama…
Ne, nisam sama?!
Iluzija, ta divna dama,
zelja da se u necijem zagrljaju topis,
i ponavljas kada oci sklopis…
Ne, nisam sama?!
I zasto me ta varka opije i pored svesti,
pored saznanja i svega sto govori,
da je neko sa tobom samo nebitan tren!?
Eh, kriva je andjeoski lepa ljubavi sen!
I kao malj te udara stvarnost,
necije oci strane, reci bez smisla teku…
O, kako da ne krivis sebe,
sto si od iluzije nacinio reku?!
Kako?!
© Miladinovic Sandra