ПЕЈЗАЖ У СУМРАК – Љубодраг Обрадовић

ПЕЈЗАЖ У СУМРАК Црвено светло на западу, устрептали ваздух пред кишу, док шетам обалом мочваре. Води се чудни рат, освајају гуске свет, пијавице беже у муљ. Одједном ловац са сачмаром наруши мир. Хитац у празно. Одлетеше гуске и лишће. Црвено светло на западу, кораци у празно обалом мочваре. Свет иде својим путем… Љубодраг Обрадовић

ПЕЈЗАЖ У СУМРАК

Црвено светло на западу,
устрептали ваздух пред кишу,
док шетам обалом мочваре.

Води се чудни рат,
освајају гуске свет,
пијавице беже у муљ.

Одједном ловац
са сачмаром наруши мир.
Хитац у празно.
Одлетеше гуске и лишће.

Црвено светло на западу,
кораци у празно обалом мочваре.
Свет иде својим путем…

Љубодраг Обрадовић

У СТИХ СЕ ОБУЦИ….

У СТИХ СЕ ОБУЦИ…. Ако желиш драга у стих да те оденем мораш онда скинут све окове са се јер шта ће ти шешир да ти косу скрива кад је твоја коса за ме ствар жива пусти је нек живи у рукама мојим док је нежно мазим да је дахом појим Јер шта ће ти … Настави са читањем “У СТИХ СЕ ОБУЦИ….”

У СТИХ СЕ ОБУЦИ….

Ако желиш драга
у стих да те оденем
мораш онда скинут
све окове са се
јер шта ће ти шешир
да ти косу скрива
кад је твоја коса
за ме ствар жива
пусти је нек живи
у рукама мојим
док је нежно мазим
да је дахом појим
Јер шта ће ти блуза
да ти груди крије
кад у њима сада
моје срце бије
пусти нек их дирам
руком да им годим
да их жарко љубим
блузе ослободим
јер шта ће ти хаљина
да ти тело сплиће
и сапиње грубо
твоје дивно биће
пусти да је скинем
да је с тебе кидам
док те страсно грлим
и дах ти прекидам
ни ципеле мила
теби не требају
само стопала боса
да се мени дају….

Братислав Богдановић