Аутор: bracaco

РУЖА…

Не криви ружу
што бодље има
она се само
брани њима
Многи су њене
латице крали
из грма најлепше
цветове брали
Сад трњем своју
лепоту штити
кад је већ
не може скрити
Мораш зато
платити цену
ако пожелиш
лепоту њену
јер љубав и патња
пар су стари
па ко ружу воли
за бол не мари…

Братислав Богдановић

СТРАХ…

Страх од ноћи
тамних боја
бесних чежњи
неспокоја
Страх од снова
болних палих
у дну душе
закопаних
Страх од туге
којом боли
моје срце
што те воли
Страх од суза
које влаже
усне ове
што те траже
Страх од сете
што ме сече
јер без тебе
сам ово вече…

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…

Мирисала је на трешњин цвет
што мирисом ти окрене свет
пољупце њене радо сам крао
плодове сочне у хладу брао
У корену њеном ја сам снио
слатке јој усне јео и пио
с те трешње нисам силазио
само да би јој близу био
Волела је к мени да савија гране
моја рука да јој у крошњи нестане
да јој гризем плодове зреле
не би ли осетила усне ми вреле
Ускоро ће опет да процвета
са мирисом да ми се пробуди сета
на плодове страсне њене
што за брање жељно чекају мене…

О знам те одавно
ти крадеш тренутке
за тебе ми смо
пролазне лутке,
Никад не стојиш
лопове стари
љубав и срећа
за те су ствари,
Проласком својим
ти сејеш страх
неумитно течеш
да вратиш у прах,
Мислиш да живот
само је трен
да пола сам човек
а пола сен…
Но ја сам вечност
у љубавном кругу
што за љубав живи
и не зна за тугу,
Тренутак један
што те се не боји
јер бескрајно воли
све док постоји…

Радо га сретнем
на лицу твом
за њега то је
најлепши дом,
Делује наиван
и бескрајно драг,
ал ко да је у њему
скривен враг
појави се у трену
онако на мах
и уснама сочним
одузме дах
Свашта се нешто
у њему крије
што срце ми тера
да бије ли бије
па ти га крадем
смело и често
и у срцу чувам
јер ту му је место…

У пољу смрти
међу комадима меса
ја мртав стојим
покрај свога леса
У очима немим
без страха и бола
на смрт пљујем
док у јуриш крећем
Узалуд пуцате
ја више нисам човек
сада сам звер
и ваше сам крви жедан…

АКО СЕ ПИТАШ…

Ако се питаш
да ли те чекам
на пропланку неком
сећања наших
не брини мила
за љубав нам клету
последњи сам стражар
на овом свету
што у срцу чува
тугу и сету
Ако се питаш
да ли још плове
пољупци твоји
дубоко у мени
не тугуј драга
због давне сени
ниси ти талас
већ бурно море
што у мени пени
Ако се питаш
да ли те волим
како се можда
са чежњом борим
знај само
да још увек горим
пламеном старим
ватре у крви
што жељом пламти
да дах твој
му буде
последњи и први…

Братислав Богдановић

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …

У овом нестварном свету
ти си моја птица у лету
опојан мирис на дивном цвету
што убија тугу и односи сету
На овом нестварном месту
музика си жељног срца
блистава звезда што трепери
уз осећај који у грудима врца
У овом нестварном кутку
јутро си што ме сунцем буди
вечерња роса бисерних ћуди
месечина што љубав нуди
Па шта још треба да бих те срео
да постанем и ја нестваран цео
онако провидан, ко авет бео
заувек нестанем из ове јаве
ил да те научим од нестварних
како се стварни снови праве….

Братислав Богдановић

ТЕБИ…

Ја нисам продавац снова
и немам полицу жеља
ја снове дајем теби
јер за њих цене нема
вреде колико и чежња
онога што их снева
Ја не продајем сломљена срца
празан је излог где стоје
ја срце поклањам своје
узми га нек буде у теби
јер сломило би се срце моје
ако за тебе куцало не би
Ја нисам трговац дахом
немам његов мирис ни боју
али понестаје ми даха
када усним сену твоју
Ја сам просјак само
што срце и снове дели
без тебе они и нису цели
просјак што љубав проси
док у себи жељу носи
да последњи му уздах
буде у твојој коси…

Братислав Богдановић