Дан: 27. октобар 2012.

TORNADO

Srela sam te slucajno,
smejes se i rekla bih..
srecu donosis gde krocis!
U ocima krijes iskru proslosti,
i nekoliko bora na celu vijugaju!
Stisak ruke ti je neprocitan,
ali, sve tvoje tajne se lako saznaju!

I koga krijes dok zivis pod maskom,
zivot prolazi kao tornado?!
I koga volis ti luda glavo,
ni sebe, ni druge, ni nebo plavo?!
A, nekoliko sedih mesecare,
i korak ti je pospan, umoran…
Sav umisljen glumac ulice,
a, isti ti je svaki dan!

Srecno i idi, nestani, samo idi ….
Meni si stran…..i za “Dobar dan!”

© Miladinovic Sandra

ILUZIJA

Iluzija, ta divna dama,
posle duge samoce je ogromna prevara,
i laz da nisam sama…
Ne, nisam sama?!

Iluzija, ta divna dama,
zelja da se u necijem zagrljaju topis,
i ponavljas kada oci sklopis…
Ne, nisam sama?!

I zasto me ta varka opije i pored svesti,
pored saznanja i svega sto govori,
da je neko sa tobom samo nebitan tren!?
Eh, kriva je andjeoski lepa ljubavi sen!

I kao malj te udara stvarnost,
necije oci strane, reci bez smisla teku…
O, kako da ne krivis sebe,
sto si od iluzije nacinio reku?!

Kako?!

© Miladinovic Sandra