Дан: 1. октобар 2012.

ZATVORI OCI

O, dozivi me kao jutro sunce,
oseti me kao trava vetar,
poljubi me kao dragi voljenu,
ili nestani bez traga u etar!!!!

Zatvori oci pa mi dodirni lice,
stisni mi dlan i reci ko sam,
shvati iskrenost mojih misli,
igre zavodjenja vec mi je dosta!

Ma daj pojavi se na istoj strani ulice,
ili na kraju moga voljenog mosta!
Sacekaj me na litici gde sirim ruke,
otkrij mi sustinu toga ko sam!

Progoviri tiho u kosu iza uva
iznenada lagano kada zurim kao srna,
i ne sumnjaj u to sto ces tada videti,
u dva moja oka prodorna i crna!

© Miladinovic Sandra

NIJE TO LAKO…

Osetila sam magicnu moc sto treperi u vazduhu,
magicnu moc noci koja u ovom trenutku deluje
beskrajno duga i tamna, a ipak otkriva toliko tajni,
bezrezervno potapa sva ogranicenja i stapa
se sa istinom kao jedna reka sto plovi negde daleko,
i shvatas da ima toliko toga ,
da i da mozes i hoces, ne bi bilo mira ni trena,
ali bi ti se zavukla ispod koze
kao sopstvena sena, otkrivajuci i sta sme i sta ne sme!
To joj se moze, jer joj se hoce, jer je takve prirode,
dovoljno slatka, dovoljno gorka, dovoljno misticna,
dovoljno realna i sve dovoljno….
Noc je idealna za analizu pre svega sebe,
a, nije to lako ni jednog trena, posebno tada!
Mir vlada vazduhom, pola sveta spava,
a, ti nocobdija sto broji zvezdanu prasinu,
koja ti se lagano spusta na kapke, ruke, kosu!
Okreces se, ustajes, po nekoliko puta,
i cekas prvu jutarnju rosu!
A, toliko toga noc ko bisere prosu!!!

Nije to lako!

© Miladinovic Sandra